"Пусти ме мама, мртав сам.." Срцепарајућа исповијест мајке Дејана Митровића који је погинуо у несрећи

Дејан Митровић погинуо је 22. јануара 2024. године у стравичној саобраћајној несрећи на Обреновачком путу, када је дошло до директног судара након што је друго возило прешло у његову траку. Лекари Хитне помоћи могли су само да констатују његову смрт.

Болне ријечи Дејанове мајке

Његова мајка Марина сада је први пут јавно говорила о кобном дану, посљедњем разговору који је водила са сином, али и предметима који су јој остали као једина успомена на њега.

Посебно мјесто у њеном дому заузима Дејанова виолина, која се налазила у гепеку аутомобила у тренутку несреће.

"Ово је виолина мог сина. Била је у гепеку када се догодила несрећа. Колика је била силина ударца, говори то што је штимер пукао иако је инструмент био спакован. Ову виолину су руке мога сина посљедње држале и ово је нешто најсветије што ми је остало од њега. Само то је остало од мог сина тог дана... Ту је и калафонијум, који није стигао да отвори и никада га нико неће отворити. Остаће заувијек овдје, у овом коферу", започиње она причу.

Марина се и данас до најситнијих детаља сјећа 22. јануара 2024. године. Тог дана породица је проводила вријеме заједно на ручку у Обреновцу, не слутећи да ће само неколико сати касније доживјети најтежи губитак.

Дејан се претходне вечери вратио са наступа исцрпљен и неиспаван, а упркос умору, требало је да и тог дана поново запјева на слављу код пријатеља.

- Лежао је склупчан јер му је било хладно. Претходног дана био је, мислим, у Јагодини. Платио је такси да га довезе кући. Био је неиспаван и уморан, па је отишао горе у своју собу. Позвала сам га негдје око пола седам да кренемо. Требало је да идемо у истом правцу јер ми је преминула рођака, па сам хтјела да један дио пута идем с њим, а други аутобусом. Рекао ми је: 'Пусти ме, мама, мртав сам. Хоћу још мало да спавам.' Требало је да свира код другара, мислим да се славило рођење дјетета. Тамо се никада није појавио. То су биле посљедње ријечи које је мени рекао - изговорила је Марина кроз сузе и описала тренутак када је дошла у болницу са рођаком:

- Трчала сам на четврти спрат. Аца ме је заустављао и говорио: "Тетка, полако. Зашто се толико журиш?" Ја сам мислила да сам потребна свом сину. Мислила сам да је можда у затвору, да нема цигарете и да морам што пре да сазнам гдје је. Када сам ушла, представила сам се и питала: "Гдје је мој син? Шта је са мојим сином?" Један човјек ме је погледао преко рамена и рекао: „Како, ви не знате? Ваш син је мртав. Погинуо је." Тада сам се онесвијестила - испричала је Марина за Републику.

"Сви унутрашњи органи су били оштећени"

Марина је говорила и о посљедицама стравичног удеса и повредама које је њен син задобио.

- Мом сину је био сломљен врат. Имао је посјекотину од врха чела до трепавице. Лијева страна лица била му је смањена, улубљена и толико снажно ударена да је све било поломљено. Са десне стране имао је много посјекотина. Обје руке биле су му сломљене у лактовима, обје ноге су биле поломљене. Био је као пресјечен напола. Кости су му биле толико поломљене да сте могли тијело да савијете и намјестите како хоћете. Ребра су му пробила грудни кош и вирила напоље. Лијева нога била му је краћа за неколико центиметара. Јетра му је изашла напоље. Срце му је било изрезбарено. Када су ребра пукла и изашла кроз грудни кош, неки дио аутомобила којим је она управљала оштетио му је срце. Тако пише у обдукционом налазу. Само му је један бубрег остао читав. Сви унутрашњи органи били су оштећени - јетра, желудац, цријева, срце, панкреас и све остало што човек има у телу. Све је било уништено! Сви унутрашњи органи били су оштећени. Да је било који његов орган могао да буде дониран, ја бих га донирала. Моје дијете би тако наставило да живи кроз некога, али ништа није могло да се искористи - казала је она.