Случај Љубише Каровића отворио питања: Да ли се поновио сценарио из 2018. године?

И тада је, као и на лету „Рајанера“, када је Љубиша Каровић замало испао из авиона, оштећен прозор. Међутим, то није једина ствар која повезује ова два случаја.

Снажан прасак, вриска и паника у кабини – тако је, према свједочењима путника, изгледао тренутак када је 17. априла 2018. године испао прозор авиона на линији Њујорк–Далас, кроз који је једна 43-годишња жена дјелимично извучена из летјелице.

Ваздух је нагло продро у кабину, авион су затресле снажне вибрације, а са плафона су се аутоматски спустиле маске с кисеоником.

Стјуардесе и двојица путника успјели су да жену увуку назад у авион, након чега је услиједило принудно слијетање.

Од тешких повреда главе, врата и трупа Џенифер Риордан, мајка двоје дјеце из Новог Мексика, преминула је истог дана у болници у Филаделфији. Више путника је повријеђено.

Хаварија на мотору, која се догодила пола часа након полијетања, претворила је редован лет компаније „Саутвест ерлајнз“ у несрећу која је значајно утицала на измјене безбједносних стандарда у цивилној авијацији.

Шта се тачно догодило?

Према званичном извјештају америчког Националног одбора за безбједност саобраћаја (НТСБ), до несреће је дошло јер се лопатица вентилатора лијевог мотора сломила усљед замора материјала. Потом је отказала заштитна оплата мотора, чији су дијелови погодили труп авиона код путничког прозора. Прозор је затим испао, што је довело до нагле декомпресије кабине.

Нешто слично догодило се и 10. јула ове године на лету компаније „Рајанер“, сматра Василис Цијарас, адвокат Љубише Каровића, Србина који је, према сопственом свједочењу и свједочењима путника, око два минута вирио кроз прозор летјелице.

„На основу доказа којима располажемо, сматрамо да би исти сценарио као 2018. године могао бити и овдје, али то не можемо са сигурношћу тврдити док не добијемо извјештаје НТСБ-а и других агенција“, каже адвокат.

Док се чека званични извјештај истраге, анализирају се снимци техничког стручњака којег је ангажовао Каровићев правни тим. Он је, према ријечима адвоката, прегледао авион, фотографисао оштећења и прикупио документацију.

„Оштећено је много лопатица, а једна чак недостаје на турбовентилатору мотора“, каже Цијарас.

Претпоставка Каровићевог правног тима јесте да се нешто унутар самог мотора или откачило или сломило, а да су затим ти дијелови, односно фрагменти, изазвали даље ломљење и стварање још већег броја фрагмената.

Авиони исте генерације

На оба лета саобраћали су авиони „боинг 737 некст џенерејшн“. Иако је ријеч о два различита модела, они припадају истој генерацији и користе исти тип мотора – CFM56-7B компаније CFM International, заједничког предузећа америчког „Џенерал електрик аероспејса“ (GE Aerospace) и француског „Сафрана“.

Наложен редизајн оплате мотора и строжа контрола

Несрећа из 2018. године довела је до низа техничких и регулаторних промјена.

НТСБ је препоручио измјене конструкције заштитне оплате мотора на авионима „боинг 737 некст џенерејшн“, након што је утврђено да се, послије лома лопатице вентилатора, заштитна оплата распала.

Америчка Федерална управа за ваздухопловство (ФАА) ту препоруку претворила је у обавезну директиву. Одређен је рок да се модификације заштитне оплате на летјелицама које користе авио-компаније спроведу до 2028. године.

Истовремено, за моторе CFM56-7B уведене су строже и чешће инспекције лопатица вентилатора како би се благовремено откриле пукотине настале усљед замора материјала.

Да ли је нешто промакло?

Актуелна истрага о инциденту на лету „Рајанера“ подстакла је ФАА да преиспита свој одговор на несрећу из 2018. године.

Иако, према ријечима администратора ФАА Брајана Бедфорда, први показатељи не упућују на то да су ова два догађаја настала по истом механизму, Бедфорд истиче да је за коначне закључке ипак прерано.

„Да ли нам је нешто промакло? Прерано је да се то каже, али ту могућност још не можемо искључити“, рекао је Бедфорд за Ројтерс.

Од несреће 17. априла 2018. године до коначног извјештаја НТСБ-а прошло је 19 мјесеци.

Истрага инцидента на лету „Рајанера“ је у току.

Према сазнањима адвоката Цијараса, прве званичне информације о томе шта се заиста догодило на линији Солун–Меминген могле би бити саопштене током овог мјесеца.

Од резултата истраге зависи кога ће Љубиша Каровић тужити због онога што је преживио и колику ће одштету тражити. Каровић тврди да од „Рајанера“ није добио никакву помоћ ни подршку, ни током инцидента, ни касније за вријеме болничког лијечења.

Његов адвокат вјерује да, поред евентуалне одговорности авио-компаније, постоји и одговорност произвођача авиона и мотора. Уколико истрага то потврди, тужбе би могле стићи на више адреса.

(РТС)