Случај "Рибникар" након пресуде: Шокантно свједочење мајке настрадалог дјечака

Адвокат породица настрадалих Огњен Божовић истакао је важност иницијативе породица да дође до измјене закона, прије него што К. К. постане пунољетан.

Отац дјечака који је починио масовно убиство у ОШ "Владислав Рибникар" Владимир Кецмановић осуђен је данас на казну затвора од 14 година и 6 месеци за кривична дјела занемаривање и злостављање малољетног лица и тешко дјело против опште сигурности.

Дјечакова мајка Миљана Кецмановић осуђена је на двије године и 11 месеци затвора за кривично дјело занемаривање и злостављање малољетног лица.

Сузана Чикић је изјавила у емисији Око да нема правде за десет угашених живота, јер нико неће одговарати за само убиство, али да је задовољна осуђујућом пресудом за дјела која се стављају Владимиру и Миљани Кецмановић на терет.

"Кецмановићи су криви за све што им се ставља на терет, јер је током поступка изведено много јасних и конкретних доказа", сматра мајка настрадалог дечака Андрије Чикића.

Шта је К. К. рекао на суђењу

Чикићева наводи да је на суђењу поставила питање К. К. због чега је то учинио, на шта је одговорио да не умије да објасни, као и питање на основу чега је правио списак дјеце за одстрел, на шта је рекао да га је направио на основу тога да су "океј да пуца у њих".

"На питање зашто је мислио да је океј да пуца у њих, није умио да објасни. Његов доживљај неприхваћености није реалан, посебно у одјељењу VII 2. То и његови родитељи кажу, јер је излазио са другарима, размјењивао поруке са њима на Вајберу, а помагали су му када није био у школи да добије задатке", наводи Чикићева.

Додала је и да га је питала шта мисли о другарима који су га посјећивали и сматрали најбољим другом, на шта је одговорио да не мисли ништа посебно и да му то нису "нарочито били другови", као и да није знао да они њега сматрају најбољим другом, али је у њих пуцао.

"Један од тих дјечака је на лијечењу ван Србије, а други је пуким случајем остао жив. Рекао је да је закаснио тог јутра у школу с намјером да буде сигуран да су сви унутра. Стравично је то да је рекао да је у једном тренутку одустао од списка и ријешио да убије што више људи", прича Чикићева.

"Затвор му је био дражи од породице"

Чикићева је нагласила да је на једном рочишту показала разумјевање за њега, у жељи да разумије шта се са њим догодило тог дана, на шта је он говорио о односима са родитељима, као и о томе да је осјећао притисак мајке да буде најбољи, што је, према његовим реијчима, утицало на његово понашање.

"Шокантно ми је то што је рекао да је знао да ће бити на неки начин кажњен и затворен, али да је упркос томе желио да изврши ово дјело, прихватајући посљедице и желећи да буде затворен, јер је желио да побјегне од свих, па и од своје породице. Затвор му је био дражи од породице“, каже Чикићева.

Сузана Чикић, која је и психолог, скренула је пажњу школским психолозима да обрате пажњу и на дјецу која су необично мирна, јер К. К. није био проблематично дијете, као и на ђаке који се не понашају у складу са својим годинама и дјелују као да се тешко уклапају у друштво.

Опасно оружје у рукама дјетета

Адвокат Огњен Божовић оцијенио је да је пресуда послала јасну поруку да је давање оружја дјеци опасна радња и да оружје мора да се чува одговорно, како не би дошло у руке неовлашћених лица.

"Важније је да је суд за дјело злостављања и занемаривања малољетника узео у обзир околности које до сада у нашој судској пракси нису биле разматране и на тај начин послао поруку о грубом занемаривању родитељских дужности, васпитања и бриге у емоционалном и психолошком смислу“, навео је адвокат породица настрадалих.

Божовић објашњава да К. К. у менталној болници, након пунољетства, може остати уз сопствени пристанак, али и без њега, уколико стручна процјена покаже да је и даље опасан.

"Ако се чак и одобри његов излазак, биће под судском контролом, уз обавезна вјештачења и надзор не само клинике већ и суда који одлучује да ли ће остати у установи или не", каже Божовић.

Додаје и да је важна иницијатива чланова породица убијених и рањених да се Закон о заштити лица са менталним сметњама измијени на адекватан начин прије него што починилац злочина постане пунољетан.

"Предложене измјене предвиђају да се формира посебна установа која ће се бавити посматрањем, проучавањем и рехабилитацијом тих малолетника", наводи адвокат.

(Не)видљива дисфункционалност породице

Психолошкиња Зорана Филиповић истакла је да је кажњавање родитеља једна од важних полуга одговорности у родитељству и да пресуду види као поруку друштва у ком правцу иде систем и у каквом амбијенту дјеца одрастају.

"Дисфункционални породични обрасци не морају увијек бити видљиви. Постоје и прикривени проблеми, попут алкохолизма. Говоримо о клими у којој нема међусобног уважавања, поштовања, емоционалне блискости и отворене комуникације", објашњава Филиповићева.

"Теоријски може да изађе, у пракси то је тешко изводљиво"

Професор Милан Шкулић истиче да се у кривичноправном смислу, према нашем закону, особа која нема 14 година у вријеме извршења дјела сматра дјететом, иако је починила тежак злочин, али може бити лишена слободе због менталног стања.

"Теоријски се може десити да изађе из менталне болнице, али је то у пракси тешко изводљиво, с обзиром на то да је био у стању да убије деветоро дјеце и једног човјека и да рани још шесторо. Као млађи малољетник, а ако је урачунљив, најстрожа санкција би била четири године у казнено-поправној установи", наводи Шкулић.

Према његовим ријечима, у правном смислу и К. К. је оштећен у овом поступку, јер је трпио злостављање родитеља, иако је у животном смислу убица.

"Изречене казне дјетету-убици су близу максимума за та кривична дјела, али из овога можемо да извучемо закључак да друштво мора да има боље механизме дјеловања, с обзиром на то да породица која има арсенал оружја код куће не обраћа пажњу на то шта се дешава у дјечаковој души", закључује Шкулић.