Спрема ли Приштина Србима ''административни егзодус'' од 15. марта

Универзитет као кључна образовна институција, нашла се на удару овог закона, а још већи проблем представља да већина њих не посједује документацију од стране приштинске власти, а ко нема документацију, ступањем закона на снагу не може да се задржи на Косову дуже од три дана, без релевантног разлога.

"Ако желите да боравите дуже од три дана морате да наведете разлог тај разлог мора да буде по процјени полиције Приштине оправдан један од разлога је рад студирање у акредитованој институцији уколико није акредитована у Приштини ви ћете добити одбијеницу, бићете протјерани или подвргнут некој прекршајној и кривичној санкцији и биће вам забрањен улазак сљедећи пут", каже Душко Челић, доцент Правног факултета у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици.

Практично, то значи да би наставници, студенти, љекари, повратници, били третирани као страни држављани без регулисаног статуса, уколико не испуне услове које прописују институције у Приштини. Правници у томе виде шири образац институционалног притиска.

"Свугдје на просторима бивше Југославије гдје српски народ није инкорпорисан у уставни поредак на такав начин да је у стању да заштити сопствена људска и грађанска права, долази до систематског прогона. Па до ове ситуације на Косову гдје се упорно од 2008 године врши системски прогон и наставља протјеривање становништва који је вршен на дивљи начин десетинама година прије тога", каже Огњен Тадић, правник.

Поред правних, отварају се и безбједносна питања – да ли је ријеч о административној процедури или политичкој поруци усмјереној ка преосталим институцијама Србије на Косову.

"Након потписивања кумановског споразума и резолуција 12 44 је само наставак притиска са циљем да се покрене и очисти од Срба очито да је на овај начин један од тих модалитета при чему се врши притисак на преостале институције државе Србије које су присутне на простору Косова и ово је један од начина да се покуша да се и тај дио стави под контролу нелегитимних косовских власти", каже Саша Мићин, професор Факултета безбједносних наука у Бањалуци.

Иако је примјена закона у ранијим случајевима одлагана уз посредовање међународне заједнице, неизвјесно је да ли ће и овога пута доћи до одгађања. До тада, статус Срба на Косову остаје правно отворено питање.