Американци напустили сједницу Савјета безбједности УН током говора француског амбасадора

Неочекивани излазак догодио се током сједнице о Украјини, неколико дана након што су се Сједињене Америчке Државе успротивиле новом четворогодишњем мандату високог комесара УН за људска права Фолкера Тирка (Volker Türk). Његово поновно именовање у петак добило је увјерљиву подршку држава чланица, међу којима је била и Француска.

Одлазак америчке делегације одражава не само све напетије односе између америчког предсједника Доналда Трампа и француског предсједника Емануела Макрона (Emmanuel Macron), него и шире несугласице између САД и Европе.

Макрон има водећу улогу у настојањима да Европа ојача војне способности

Међу спорним питањима су Трампова посвећеност НАТО-у, могуће промјене у распореду америчких војника у Европи, као и његова жеља да преузме контролу над Гренландом, који припада Данској, чланици НАТО-а.

Трамп је раније приговорио европским државама да, иако нису биле консултоване, нису помогле САД током рата са Ираном. У таквој атмосфери Макрон је преузео водећу улогу у настојањима да Европа ојача сопствене војне способности и обезбиједи нуклеарни кишобран као једна од двије европске нуклеарне силе, уз Велику Британију.

Након кратког изласка са сједнице, замјеник америчког амбасадора при УН Ден Негреа (Dan Negrea) оптужио је Француску да глуми „моралну згроженост“ и да се понаша као да има право да држи лекције цијелом свијету о свим темама, укључујући људска права.

Он је рекао да су Сједињене Америчке Државе стале уз Француску у сваком сукобу у којем је њена „слобода била угрожена“ и да су толерисале њено „самодопадно држање“ из осјећаја пријатељства и међусобног поштовања, али да то више неће чинити.

Француска: Америка је некада била свјетионик људских права, више није

Непосредан повод за излазак био је коментар француске мисије при УН у Женеви на друштвеним мрежама, у којем је критиковано америчко противљење другом мандату високог комесара за људска права.

Генерална скупштина УН изгласала је поновно именовање Тирка са 144 гласа за, 10 против и 13 уздржаних. Међу државама које су гласале против биле су и Сједињене Америчке Државе.

„Америка је некада била свјетионик људских права. Више није. Данас стоји уз Сјеверну Кореју, Никарагву, Мали и Русију, изолована. И свијет је више не слуша“, објавила је француска мисија на друштвеним мрежама.

Положај високог комесара за људска права изузетно је осјетљив

Амерички амбасадор при УН Мајк Волц (Mike Waltz) одговорио је на платформи Икс, оптуживши Француску да попушта „неким од најгорих кршилаца људских права“ и да подржава особу која „држи лекције слободним и сувереним демократијама попут Сједињених Америчких Држава, Уједињеног Краљевства и Израела, док се зближава са најгорим свјетским тлачитељима“.

Положај високог комесара УН за људска права по својој природи изузетно је осјетљив јер захтијева јавно прозивање влада држава чланица УН због кршења људских права.

Тирк је, примјера ради, оштро критиковао руску инвазију на Украјину 2022. године и израелски рат у Гази. Такође је уочи Свјетског првенства у фудбалу позвао на „темељно преиспитивање“ америчке имиграционе политике, упозоравајући на проблеме попут „расног профилисања, надзора и спровођења имиграционих прописа“.

Француски амбасадор није споменуо излазак америчке делегације

Негреа је на јучерашњој сједници поново прозвао Француску.

„Данас их подсјећам да су управо Сједињене Америчке Државе и даље свјетионик слободе за цијели свијет. Због тога им нећемо пружити задовољство да слушамо њихове политизоване бесмислице све док се не одрекну своје покровитељске и непоштујуће реторике и не почну да се понашају на начин примјерен мјесту које имају у овом Савјету“, нагласио је.

Француски амбасадор при УН Жером Бонафон (Jérôme Bonnafont) није споменуо излазак америчке делегације када је на крају сједнице добио ријеч за одговор. Умјесто тога, подсјетио је да је Француска, која је помогла Сједињеним Америчким Државама у стицању независности, учествовала у обиљежавању 250. годишњице америчке независности 4. јула.

„Уједињене нације основане су са циљем унапређења међународног мира и безбједности, људских права и развоја. То је дух у којем Француска дјелује унутар Уједињених нација како би очувала ову институцију, њену независност и способност да служи Повељи УН и унапређује људска права и мир“, навео је.

(Индекс)