Извор:
Агенције
25.12.2025
20:07
Коментари:
0
Годину дана након пада режима бившег сиријског предсједника Башара ал Асада и бјекства његових водећих људи у иностранство, бивши сиријски генерали из егзила у Русији и Либану раде на планирању оружане побуне, односно дестабилизацији нове сиријске владе и евентуалног успостављања зона сопственог утицаја, показује данас објављено опсежно истраживање листа „Њујорк тајмс“.
Истрага њујоршког листа се заснива на пресретнутим телефонским разговорима и порукама, интервјуима и детаљној анализи која указује на повезаност војних амбиција, финансија и спољнополитичког притиска.
У средишту мреже су двојица бивших генерала под међународним санкцијама, командант елитних јединица бившег режима Сухеил ел Хасан и некадашњи шеф војне обавјештајне службе Камал ел Хасан.
Према наводима листа, Сухеил ел Хасан, познат под надимком „Тигар“, важи за једног од најбруталнијих команданата, а опозиција га оптужује за нападе на цивиле. Истрага указује да Ел Хасан из Москве одбија политичко повлачење и да је најсклонији оружаном отпору.
Од прољећа 2025. године, поруке са његовог телефона указују на формирање тајне војне структуре.
Њујоршки лист наводи да је евидентирао више од 168.000 бораца алавитске заједнице, од којих је дио наоружан тешким и лаким наоружањем.
Према наводима америчког листа, Ел Хасан је имао финансијску подршку Рамија Махлуфа, утицајног бизнисмена и рођака Башара ал Асада, који из Москве покушава да се наметне као политички лидер алавитске заједнице.
Махлуф је, наводно, исплаћивао плате борцима у износима од 200 до 1.000 долара мјесечно и представљао се као заштитник те заједнице.
Лист оцјењује да савез Махлуфовог капитала и војног искуства Сухеила ел Хасана чини језгро потенцијалне „сјенке војске“ која чека слабост нове власти.
У порукама, Ел Хасан се наводно обраћа Махлуфу као „врховном команданту“.
За разлику од њега, Камал ел Хасан се, према наводима листа, више фокусирао на политичко дјеловање у иностранству.
Он стоји иза такозване „Фондације за развој западне Сирије“, регистроване у Бејруту, која је под хуманитарним окриљем покушала да ангажује америчке лобистичке фирме у циљу заговарања међународне заштите алавитских подручја.
Овакви потези, наводи „Њујорк тајмс“, више забрињавају дипломате од самих планова побуне, јер би могли да отворе пут ка идеји полуаутономне области унутар Сирије.
Истрага помиње и Гајаса Далеа, бившег команданта елитне Четврте дивизије, који је из Либана учествовао у логистичким операцијама и покушајима кријумчарења оружја, укључујући беспилотне летјелице и ракете, у сарадњи са проиранским милицијама.
Према наводима листа, Иран је обезбиједио склоништа у Либану и за бивше сиријске пилоте оптужене за ратне злочине, међу којима је и некадашњи високи официр ваздухопловства Мохамед ел Хасури.
У таквом безбједносном вакууму, закључује лист, челници бившег режима покушавају да искористе страхове мањина и преостале мреже моћи.
Ипак, истраживање указује да алавитска заједница није јединствена у подршци тим плановима, као и да су покушаји обнове мрежа ограничени унутрашњим подјелама и појачаним регионалним и међународним надзором.

Свијет
2 ч
1
Свијет
3 ч
0
Свијет
4 ч
0
Свијет
5 ч
0Најновије
Најчитаније
Тренутно на програму