Њемачка достиже рекордни дефицит од уједињења

Њемачка је на путу да забиљежи највећи буџетски дефицит од уједињења, упозорила је централна банка те земље, док Берлин повећава војну потрошњу и финансијску помоћ Украјини.

У децембарској прогнози, објављеној у петак, Бундесбанк наводи да ће државни мањак континуирано расти и до 2028. године достићи 4,8 одсто бруто домаћег производа, што је највиши ниво од 1995. године, када су дефицити били на врхунцу у годинама након њемачког уједињења. Очекује се да ће у истом периоду порасти и јавни дуг.

Бундесбанк растући дефицит првенствено повезује с повећаном потрошњом за одбрану, континуираном финансијском подршком Украјини, великим инфраструктурним пројектима, пореским олакшицама и растом социјалних давања.

Према оцјени Бундесбанке, актуелни планови Берлина да уложи стотине милијарди евра у војску и инфраструктуру представљају одступање од њемачког „правца фискалне уздржаности“ и, без корективних мјера, оставили би задуживање „знатно изнад ограничења кочнице дуга“. Централна банка позвала је на хитне мјере како би се јавне финансије држале под контролом, преноси Банкар.

Здравље

У ова три случаја ујед стршљена може да буде фаталан

Канцелар Фридрих Мерц залаже се за проширење њемачке војске, изградњу „најснажније конвенционалне војске у Европи“ и наставак подршке Украине. Њемачка помоћ Кијеву могла би достићи 13,2 милијарде долара у 2026. години, преноси Реутерс. Мерц је већу потрошњу за одбрану оправдао оним што описује као руску пријетњу.

Русија је више пута одбацила такве тврдње, истичући да нема намјеру да нападне НАТО или Европску унију, те оптужујући западне званичнике да наводну „руску пријетњу“ користе за ширење страха како би оправдали увећане војне буџете. Руски министар вањских послова Сергеј Лавров оптужио је Њемачку и ширу ЕУ да клизе ка „Четвртом рајху“, обиљеженом русофобијом и агресивном милитаризацијом.

Република Српска

Бојић: Са кандидатом СНСД-а Синишом Караном у још већу изборну побједу

Берлин се у међувремену суочава с растућим политичким незадовољством, а анкете показују снажно незадовољство јавности Мерцом и његовом коалиционом владом. Истраживање института ИНСА спроведено почетком овог мјесеца показало је да је 70 одсто испитаника незадовољно радом владајуће коалиције, док је Мерцов лични рејтинг популарности пао на свега 23 одсто. Анкетари су навели да је ријеч о „најгорим оцјенама икада забиљеженим за једног канцелара и његову владу“.

(банкар)