Да ли би се усудили да живите овдје? Младић са Балкана открио колико кошта живот у обећаној земљи

Његов стан, са укљученим режијама, мјесечно кошта готово 1.200 евра, али будући да га дијели са цимером, његова половина износи 600 евра. На храну за кућу троши око 500 евра мјесечно, док додатно на кафу, пекаре, пиво и ресторане, посебно када му дођу гости или не једе код куће, одлази око 600 евра - даје примјер кроасана који кошта око 5 евра и пива које износи 9 евра.

Мјесечна карта за јавни превоз младог Хрвата кошта 92 евра, док изнајмљивање бицикла кошта додатних 25 евра. Спорт и хобији такође нису јефтини: теретану плаћа 60 евра, док плес кошта 180 евра мјесечно.

- Не желим да звучим снобовски, али уз студентску стипендију и данску плату лакше се живи, иако не зарађујем пуну данску плату као неко ко ради пуно радно вријеме - каже студент.

Наука и технологија

Ново истраживање показало: И мушкарцима откуцава биолошки сат

У коментарима испод његове објаве брзо су се појавиле поређења са цијенама на Балкану.

Једна жена из Србије описала је свој живот у Београду: стан од 40 квадрата на Славији плаћа 450 евра, храна јој мјесечно износи око 300 евра, док хобији попут плеса и клизања коштају додатних 200 евра. Теретана је око 40 евра, кафа 4 евра, пиво 4–8 евра.

- А просјечна плата 600 евра. Много лакше бих живјела у тој Данској - закључује она, додајући да додатни трошкови, попут терапије, плаћа 200 евра.

Ова искуства показују да живот у Копенхагену, иако привлачан и пун културних садржаја, захтјева озбиљан буџет, посебно за оне који долазе са Балкана. Становање, храна и активности брзо се сабирају, а студентска стипендија или посао са пуним радним временом често су неопходни за одржавање животног стандарда.

(Телеграф Бизнис/Дневно)