Деценијама једини у селу од 14 кућа: Има 70 година и само један велики страх

Пако сваког јутра отвара врата своје куће у засеоку у општини Сантјаго-Понтонес, у шпанској покрајини Хаен, свјестан да током дана вјероватно неће срести ниједног комшију. Насеље се налази на око 1.200 метара надморске висине, а Пако је временом постао практично све у једном — од особе задужене за одржавање до јединог становника који одржава мјесто у животу.

И градоначелник и полицајац

„Ти си градоначелник, ти си полицајац, ти си задужен за одржавање. Је ли село твоје?“, упитао га је својевремено новинар емисије „Командо Актуолидад“. Пако је кроз осмијех једноставно одговорио: „Да“.

Његова прича најбоље показује колико су се поједини рурални дијелови Шпаније промијенили током посљедњих деценија. Дугогодишње исељавање готово је испразнило бројна мала насеља, а мјеста која су некада била пуна породица данас се боре за опстанак.

Пако памти потпуно другачије вријеме. У његовом засеоку некада су постојали школа, продавница, ковач и кројачица. Живјеле су бројне породице, а мјесто је имало свој ритам и свакодневни живот.

Међутим, када је почело да понестаје посла, становници су почели да се исељавају. Неки су отишли у Каталонију, други у Валенсију, а куће које су некада биле пуне људи постепено су остајале празне. Данас је Пако једини који ту живи током цијеле године.

До продавнице мора да путује 30 километара

Његова прича први пут је забиљежена 2022. године, а четири године касније поново је привукла пажњу шпанских медија. И даље се описује као „једини човјек који током цијеле године живи у засеоку са 14 кућа“.

Упркос готово потпуној изолацији, Пако свој живот не доживљава као казну. Управо супротно, природа и мир оно су што га и даље држи у његовом дому.

„Волим природу, одговара ми. То је начин на који сам одувијек живио“, објаснио је када су га питали зашто је одлучио да остане.

Зиме су посебно изазовне

Живот у планинском крају није једноставан. Најближи супермаркет удаљен је око 30 километара, због чега Пако у куповину одлази отприлике једном мјесечно. Храну мора унапријед да планира и чува како би имао довољно залиха у периодима када временски услови отежавају путовање.

Ауто-мото

Нема више "прошао сам радар па могу убрзати": Нови уређаји снимају и возила која се удаљавају

Температура може да се спусти готово до 20 степени испод нуле, док обилне снијежне падавине понекад потпуно одсијеку подручје од остатка свијета. Ипак, Пако је на такав начин живота навикао. Једна од његових највећих брига јесте могућност да му се нешто догоди док је сам.

Има страх само од једне ствари

„Зар се не бојиш да ти се нешто догоди, а да нико не сазна?“, питали су га својевремено новинари.

Пако је признао да га то плаши, али ни тај страх није довољан да би напустио свој дом.

Иако је Пако једини стални становник свог засеока, није потпуно одсијечен од људи. У другим засеоцима општине Сантјаго-Понтонес живи још неколицина становника са којима се повремено сусреће. Када се нађу, разговарају о свакодневним стварима, пољопривреди, сточарству, времену и животу у планинском крају.

„Овдје је квалитет живота висок, али је разноликост мала“, каже један од становника другог засеока.

У тој реченици можда се најбоље види парадокс живота на оваквим мјестима. Природа пружа мир, простор и слободу, али заузврат доноси изолацију и живот у којем готово све мора да се организује унапријед.

„Људи попут мене су пред изумирањем. Ово ће нестати. Када мене више не буде, готово је и са засеоком“, рекао је Пако говорећи о будућности свог мјеста, преноси Дневно.хр.