Европа гори: Рат на улицама, хиљаде ухапшених, нереди се шире и на друге земље

Најдраматичније је у Француској, гдје је током и након протеста ухапшено више од 2.000 људи. Министар унутрашњих послова Лоран Нуњез потврдио је да су широм земље забиљежени бројни случајеви паљења објеката, уништавања јавне имовине и пљачке продавница.

Размјере разарања показују и подаци трговачког сектора. Према ријечима Александра Бомпара, директора компаније „Карфур“ и предсједника Федерације за трговину и дистрибуцију, на удару изгредника нашло се око 1.500 трговаца. Укупна материјална штета процјењује се на стотине милиона евра.

Париз након жестоких сукоба: Поломљени излози, пожари и сузавац

Француска пријестоница нашла се у средишту немира, а посебно тешке сцене забиљежене су на Тргу Републике, једном од најпознатијих мјеста окупљања демонстраната у Паризу.

Tanjug/AP/Emma Da Silva

Протести су у суботу, 17. октобра, окупили велики број грађана, али су се током дана издвојиле групе које су почеле да се сукобљавају са полицијом. На припаднике снага безбједности бацано је камење, боце и други предмети, док је полиција одговарала сузавцем и шок-бомбама.

Улице око трга биле су под снажним полицијским надзором. На појединим локацијама избијали су пожари, а изнад зграда могао се видјети густ дим. Демонстранти су се повлачили пред интервенцијама полиције, да би се затим поново окупљали у околним улицама.

Посебан проблем представљала су непријављена окупљања, организована посредством друштвених мрежа. Полиција је блокирала поједине прилазе и успостављала безбједносне кордоне како би спријечила нове сукобе.

Tanjug/AP/Thibault Camus

Насиље није остало ограничено на Париз. Из више француских градова стизали су извјештаји о нападима на јавне институције, паљењу објеката, уништавању аутобуских стајалишта и барикадама на саобраћајницама. На мети су биле и продавнице, из којих је током нереда одношена роба.

Грађани потресени призорима разарања

Недеља је за многе становнике Париза протекла у обиласку мјеста која су претходног дана била поприште сукоба. Разбијена стакла, оштећени објекти и трагови пожара свједочили су о размјерама насиља.

Tanjug/AP/Emma Da Silva

Међу онима који су дошли да виде посљедице била је и Мари Перењ, која је за Ал Џазиру описала како су она и супруг покушали мирно да приђу Тргу Републике, али су се нашли на удару сузавца.

Перењ је навела да је жељела да обиђе мјесто до којег као учесница претходног протеста није успјела да дође. Призори које је затекла оставили су је затеченом, посебно због количине уништене имовине.

Слично искуство имао је и 74-годишњи Жан Фоаси. Намјеравао је да се придружи демонстрантима, али је одустао када је наишао на полицијски кордон, пожаре и узнемирене људе.

Како је испричао, ситуација је дјеловала толико опасно да је одлучио да се врати кући. Признао је да се уплашио, иако читав живот живи у Паризу.

Tanjug/AP/Laurent Cipriani

Двадесетшестогодишња Марго Ед, с друге стране, сматра да су захтјеви демонстраната оправдани, али да су насилне групе нанијеле велику штету самом протестном покрету.

Она није могла да учествује у окупљањима због пословних обавеза и није очекивала да ће демонстрације добити толико насилан ток. Према њеном мишљењу, изгредници су својим поступцима потиснули у други план проблеме због којих су грађани изашли на улице.

Макрон под притиском, опозиција тражи одговорност

Док јавност очекује одговор власти, француски предсједник Емануел Макрон суочава се са све снажнијим критикама због начина на који је држава реаговала на немире.

Tanjug/AP/Laurent Cipriani

За недјељу увече, у 20 часова, најављено је његово телевизијско обраћање грађанима, којем претходе разговори са премијером Себастијеном Лекорнијем, министрима и представницима полицијског руководства.

Француска влада одржава кризне састанке, а политички противници већ траже смјену министра унутрашњих послова Лорана Нуњеза. Дио опозиције, и са љевице и са крајње деснице, сматра да безбједносне службе нису биле припремљене за размјере насиља.

Tanjug/AP/Ludovic Marin/Pool Photo

Макрон је поручио да насилном понашању нема мјеста у Француској, али таква порука, по свему судећи, није довољна да отклони нагомилано незадовољство.

Покрет који је у почетку био усмјерен на проблеме у средњим школама, недостатак наставника и лоше услове образовања временом је окупио знатно шири круг људи. У први план дошли су раст цијена, социјалне разлике и незадовољство јавним услугама.

Протестима су се придружили и припадници покрета „жути прслуци“, који је 2018. године организовао масовне демонстрације широм земље.

Међу млађим учесницима окупљања готово да нема увјерења да би предсједниково обраћање могло промијенити ситуацију. Многи од њих сматрају да су власти већ имале довољно времена да одговоре на њихове захтјеве.

Политичка криза долази у осјетљивом тренутку за Француску, коју на прољеће 2027. године очекују предсједнички избори. Макрон тада завршава свој други мандат, а истраживања јавног мњења показују снажну подршку крајњој десници, укључујући Марин ле Пен.

Мађарски премијер немире повезао са миграцијама

Догађаје у Француској коментарисао је и мађарски премијер Петер Мађар, који сматра да су посљедњи нереди додатна потврда потребе за строгом миграционом политиком.

Tanjug/AP Photo/Omar Havana

Мађар је изразио солидарност са француским народом, али је истовремено осудио уништавање имовине и нападе на полицију.

Он је истакао да Мађарска не намјерава да попушта када је ријеч о заштити спољних граница и контроли миграција.

Осврнуо се и на посљедњи самит Европске уније, оцјењујући да међу европским државама јача спремност за напуштање раније попустљиве политике.

У Милану нападнута полиција, десетине приведених

Док се Француска суочава са посљедицама протеста, слично незадовољство у Италији такође је прерасло у насиље.

Демонстрације у центру Милана у суботу су почеле без већих инцидената. Међутим, ситуација се промијенила када су маскиране групе почеле да гађају полицију камењем и коцкама извађеним из плочника.

Tanjug/AP/Stefano Porta/LaPresse

Од столова оближњих угоститељских објеката направљене су барикаде, које су потом запаљене. Полиција је покушала да растјера окупљене употребом водених топова и сузавца.

У сукобима је оштећено и возило карабињера.

Према информацијама агенције Ла Пресе, најмање двојица полицајаца су повријеђена, док је приведено око 50 демонстраната. Међу њима се налази и већи број малољетника.

Tanjug/AP/Stefano Porta/LaPresse

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони осудила је насиље, нагласивши да грађани имају право да јавно изразе незадовољство, али не и да уништавају градове.

Према њеним ријечима, насилници су искористили протесте како би изазвали нереде, напали полицију и угрозили свакодневни живот становника.

Tanjug/AP/LaPresse/Stefano Porta

Градоначелник Милана Ђузепе Сала, који припада политичком центру љевице, такође је осудио инциденте. Он сматра да су разлози за незадовољство грађана разумљиви, али да напади на полицију и уништавање градске имовине немају оправдање.

У Лисабону никло шаторско насеље

За разлику од Милана, гдје су протести праћени насиљем, у Португалији су демонстранти одлучили да на проблем растућих трошкова живота скрену пажњу вишедневним окупљањем.

На тргу Росио, у самом срцу Лисабона, постављени су шатори у којима су бројни учесници провели ноћ.

Претходно су хиљаде људи из различитих дијелова земље учествовале у протестној шетњи, захтијевајући приступачније становање, веће плате и побољшање животног стандарда.

Стотине окупљених остале су на тргу, гдје су око споменика краљу Педру Четвртом пјевале и поручивале да не намјеравају да одустану од својих захтјева.

Социјална радница Елена Коста, која има 46 година, упозорила је да грађани који својим радом и плаћањем пореза одржавају португалску економију све теже могу да остваре основна права.

Посебно је издвојила проблем становања, указујући да све већи број људи више није у могућности да обезбиједи себи дом.

Са таквом оцјеном сагласан је и 52-годишњи инжењер Антонио Маргадо. Он критикује политику владе десног центра, сматрајући да либерализација тржишта изнајмљивања некретнина иде у корист власника, док подстанарима оставља све мање заштите.

Колико је проблем озбиљан показује податак да су цијене некретнина у Португалији од 2015. до 2024. године порасле за чак 124 одсто, што је приближно двоструко више од просјека Европске уније.

Посебно тежак положај имају млади, као и становници ширег подручја Лисабона, гдје живи око четвртине од приближно 11 милиона становника Португалије.

Шаторско насеље у главном граду наставак је протеста који су раније започели у Порту, гдје је већ било постављено више десетина шатора.

Незадовољству су се придружили и синдикати. На окупљању које је организовао ЦГТП затражене су веће пензије, боље плате, квалитетније јавне услуге и мјере које би зауставиле поскупљење становања.

Премијер Луиш Монтенегро признао је да грађани имају право да изразе незадовољство државном политиком, али је упозорио политичке противнике да не подстичу нестабилност и не преносе атмосферу насилних протеста у Португалију.

Његова порука протумачена је као алузија на дешавања у Француској.

Шпанију случај исељене старице довео до политичке кризе

Један од најупечатљивијих примјера стамбене кризе у Европи долази из Шпаније, гдје је судбина 87-годишње Марије дел Кармен Абаскал изазвала талас огорчења.

Старица је исељена из мадридског стана након што није могла да плаћа закупнину коју је инвестициона компанија, нови власник некретнине, повећала за 230 одсто.

Tanjug/AP/Emilio Morenatti

Њен случај постао је симбол проблема са којима се суочавају подстанари широм земље. Абаскалова је у међувремену преминула, али протести покренути због њеног исељења нису престали.

У центру Мадрида организовано је протестно камповање, а демонстрације су се прошириле и на друге градове.

Под притиском јавности, социјалистичка влада предложила је хитне мјере којима би се олакшао приступ становању и обезбиједила додатна заштита подстанара.

Међутим, приједлози нису добили потребну подршку у парламенту, пошто су им се успротивиле странке деснице и крајње деснице.

Премијер Педро Санчез на политичку блокаду одговорио је расписивањем пријевремених парламентарних избора, који су заказани за 29. новембар.

Тако је незадовољство због цијена становања у Шпанији прерасло у кризу која би могла довести до промјене власти.

Tanjug/AP/Emilio Morenatti

Протести у више европских земаља немају исте организаторе нити потпуно идентичне захтјеве, али их повезује растуће незадовољство трошковима живота. Док у Француској у први план долазе и проблеми образовања и јавних услуга, у Португалији и Шпанији највећи притисак стварају цијене становања.

Различити поводи, међутим, довели су до истог исхода – све већег броја грађана који сматрају да њихове плате и приходи више не могу да прате трошкове свакодневног живота.