Европска унија одустала од Канаде

Спорни израз уклоњен је из нацрта заједничке декларације ЕУ и Канаде, која би требало да буде усвојена на самиту у Монтреалу ове седмице. Умјесто „придруженог чланства“, у документ је уврштена формулација „све тјешња повезаност“.

Ова промјена показује да међу чланицама Европске уније још не постоји сагласност о томе какав би посебан статус Канада могла да добије, нити како би такав облик сарадње функционисао у пракси.

Њемачка и још три земље изразиле резерве

До измјене документа дошло је након интензивних консултација кабинета предсједника Европског савјета Антонија Коште (António Costa) са представницима више држава чланица, међу којима је Њемачка имала значајну улогу.

Првобитни нацрт декларације достављен је у уторак државама чланицама на усаглашавање по такозваној процедури ћутања, према којој се документ сматра прихваћеним уколико ниједна земља не уложи формални приговор.

Међутим, Њемачка, Француска, Италија и Грчка изнијеле су резерве на предложени текст, због чега је декларација измијењена и поново достављена на разматрање.

Према информацијама канадског јавног сервиса Си-Би-Си (CBC), управо је Берлин инсистирао на уклањању израза „придружено чланство“, сматрајући га неприхватљивим.

Њемачки став је да би сарадњу са Канадом требало градити кроз конкретне споразуме и јасно дефинисане механизме, умјесто увођења новог статуса који није предвиђен оснивачким уговорима Европске уније.

У Берлину страхују да би употреба таквог термина могла да отвори низ правних питања.

Занимљиво је да је њемачки канцелар Фридрих Мерц (Friedrich Merz) раније предлагао слично рјешење за Украјину, које би Кијеву омогућило одређене безбједносне гаранције прије евентуалног стицања пуноправног чланства у ЕУ.

Идеја потекла од Урсуле фон дер Лајен

Могућност да Канада постане прва придружена чланица Европске уније у септембру је представила предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен (Ursula von der Leyen), током обраћања Европском парламенту о стању Уније.

Њен приједлог изненадио је дио европских званичника, прије свега због чињенице да важећи уговори ЕУ не познају статус „придружене чланице“ у облику који је предложен за Канаду.

Иако европски прописи дефинишу услове и поступак за стицање пуноправног чланства, посебан модел придруживања који би Канади омогућио ближе везе са Унијом без формалног приступања још није правно уређен.

Канадски премијер Марк Карни (Mark Carney) раније је говорио о потреби стварања „савеза за будућност“, наглашавајући да је за Отаву много важније шта ће будућа сарадња конкретно обухватати него како ће се такав однос званично називати.

Карни је поручио да је избор одговарајућег назива за нови облик сарадње првенствено питање о којем треба да одлучи европска страна.