Филмска исповијест пљачкаша Лувра! Откривено како су однијели драгуље вриједне 88 милиона евра

Тврде да су за учешће у пљачки били ангажовани свега неколико дана раније и да им је обећана зарада од 15.000 до 25.000 евра.

Главни осумњичени су 40-годишњи Абдулај Н, таксиста без лиценце и некадашња интернет сензација позната по снимцима мотоциклистичких акробација под надимком Дуду Крос Битим, и 36-годишњи Геламалах А, незапослени држављанин Алжира који болује од Диогеновог синдрома.

Филмска пљачка усред Париза

Према наводима истраге, двојица осумњичених су 19. октобра 2025. године, заједно са још двојицом саучесника, провалили у Галерију Аполон у Лувру и украли дио француских крунских драгуља.

До балкона музеја попели су се помоћу хидрауличне платформе, затим брусилицама разбили прозор, ушли у галерију и пред очима бројних туриста спустили се лифтом, након чега су побјегли на скутерима. Ухапшени су седам дана касније и од тада се налазе у притвору због сумње да су извршили организовану тешку крађу.

Током саслушања одржаних 2. и 22. јуна, чије је записнике имао увид француски лист Ле Монд, први пут су детаљно говорили о својој улози у пљачки. Дио њихових исказа потврђују прикупљени докази, док истражиоци поједине тврдње и даље сматрају нелогичним или тешко провјерљивим.

До тада су током полицијског задржавања дали тек дјелимична признања, а затим скоро девет мјесеци одбијали да одговарају на питања истражних судија.

Мистериозни налогодавац

Обојица тврде да је читаву акцију организовао човјек чији идентитет и даље одбијају да открију. Како наводе, свега два или три дана прије пљачке добили су видео-снимак унутрашњости Галерије Аполон са приказом витрина у којима се налазио краљевски накит. Задатак је био, кажу, потпуно јасан.

„Разбијте стакла и узмите накит из витрина“, рекао је Абдулај.

Објаснио је да је управо због своје криминалне прошлости и искуства у вожњи мотоцикала био изабран за овај посао.

„Познат сам као добар возач мотора. Физички сам спреман, сналажљив и брз“, изјавио је.

Додао је да се тада налазио у веома тешкој финансијској ситуацији и да му је обећано између 15.000 и 20.000 евра, уз могућност додатне зараде у зависности од вриједности украдених драгуља.

„Знао сам да идем да опљачкам Лувр“, признао је први пут.

Његов саучесник Геламалах, међутим, тврди да њему није било речено да је мета управо чувени музеј.

„Рекли су ми да треба да опљачкамо златару у Паризу. Да сам знао да је у питању Лувр, никада не бих пристао“, рекао је, додајући да је њему обећано између 20.000 и 25.000 евра.

„Све је требало да изгледа као одржавање“

На дан пљачке четворица мушкараца окупила су се у Обервиљеу, одакле су камионом са хидрауличном платформом, уз пратњу два мотоцикла, кренули ка центру Париза.

По доласку на обалу Сене, Абдулај је, обучен у флуоресцентни прслук, управљао платформом.

„Подигао сам корпу до балкона галерије. Када смо стигли горе, нас двојица смо прешли на балкон, док су друга двојица остала доле“, испричао је.

Геламалах тврди да му је претходно речено како ће њихово присуство изгледати као уобичајени радови на одржавању зграде.

Имали су само три минута

Након што су разбили прозор, ушли су у галерију носећи моторну тестеру и торбу за плијен.

„Унутра није било никога. Било је мрачно, освијетљене су биле само витрине. У даљини сам видио обезбјеђење иза једних врата. Разбио сам стакло и узео све што је било унутра“, рекао је Абдулај.

Пошто је сматрао да његов саучесник преспоро разбија витрину, одлучио је да му помогне.

„Рекли су нам да узмемо што више драгуља. Знали смо да не смијемо да останемо дуже од три минута, јер ћемо у супротном бити ухваћени. По мом мишљењу, превише смо се задржали“, рекао је.

За свега неколико минута из музеја су однијели осам комада накита – тијаре, брош, огрлице и минђуше које су припадале француским краљицама и царици.

Стручњаци процјењују да плијен, украшен са више од 8.700 драгих каменова, вриједи чак 88 милиона евра, не рачунајући његову непроцјењиву историјску вриједност. Током бјекства испала им је круна царице Евгеније, која је касније пронађена у близини мјеста провале.

„Да, испала ми је из торбе“, признао је Абдулај.

Када су му истражне судије показале фотографију тешко оштећене круне, рекао је:

„Оно што смо урадили било је погрешно и веома озбиљно. Срећом, нисам суицидалан, иначе бих се убио.“

Прије него што су побјегли, полили су камион бензином.

„Хтјели смо да уклонимо трагове. Нисмо планирали да га запалимо“, рекао је.

Шта се догодило са драгуљима?

Након бјекства од полиције, група се у предграђу Париза раздвојила. Геламалах и један саучесник сјели су у бијели „Ситроен берлинго“ и кренули насумично обилазницама како би заварали истражиоце.

Управо због тога полиција је у почетку вјеровала да су драгуљи сакривени негдје ван Париза. Међутим, према њиховим исказима, комплетан плијен носио је Абдулај. Са четвртим чланом групе одвезао се скутером до подземне гараже у Обервиљеу.

„Тамо је стално гужва. Људи поправљају аутомобиле и скутере. У тој гаражи предао сам сав накит организатору пљачке“, рекао је.

Надзорне камере забиљежиле су мушкарца са кацигом за којег истражиоци вјерују да је Абдулај како, свега сат времена послије пљачке, рукује украденим драгуљима.

„Организатор није био задовољан. Рекао је да смо могли да узмемо много више. Изгубили смо превише времена улазећи кроз прозор“, испричао је.

„То нису људи са којима се игра“

Обојица осумњичених одбили су да открију идентитет човјека за којег тврде да је организовао пљачку.

„То нису људи са којима се игра“, кратко је рекао Геламалах.

Абдулај тврди да му нико није директно пријетио, али да је у притвору добијао поруке да ћути. Истовремено инсистира да су полицајци ухапсили погрешне људе.

„Ухапсили сте погрешне особе“, рекао је истражним судијама.

На питање зашто не открије име организатора одговорио је:

„Не могу да га именујем. Биће посљедица. Не желим да моја породица постане мета. Послије тога више не бих могао да живим у Француској.“

Једино што је открио јесте да се човјек зове Жо, али вјерује да је и он само посредник између извршилаца и много моћнијих налогодаваца.

Двије могуће верзије истраге

Истражиоци за сада немају ниједан материјални доказ који потврђује постојање мистериозног организатора. Због тога разматрају два могућа сценарија.

Први је да организатор уопште не постоји и да су драгуљи и даље сакривени негдје у околини Париза, а да само ухапшена четворица знају гдје се налазе.

Други сценарио подразумијева да је плијен одмах послије пљачке предат организованој криминалној мрежи, која га је изнијела из Француске ради даље продаје.

Највећа бојазан истражилаца јесте да су драгуљи у међувремену растављени, а сафири, дијаманти и смарагди пребрушени и продати појединачно, чиме би њихова историјска и културна вриједност била неповратно изгубљена.

На крају вишечасовног саслушања Абдулај је рекао да се каје због свега.

„Признао сам своју улогу. Прихватам посљедице и искрено се кајем. Све остало више није у мојим рукама“, закључио је.

(ЛеМонд)