Ко је Енди Бернам, нови премијер Велике Британије

Ко је Енди Бернам?

Рођен и одрастао на сјеверу Енглеске, Бернам се преселио на углавном отмјенији југ како би студирао енглеску књижевност на Универзитету у Кембриџу. Један од његових професора сјећа се да је на предавања долазио у фудбалском дресу.

„Мислим да је то можда прилично уобичајено на улицама сјеверозападне Енглеске, али свакако није уобичајена појава на једном колеџу у Кембриџу“, рекао је професор Џон Малан за лондонски „Тајмс“ (The Times).

Младог Бернама памти као младића опсједнутог фудбалом, који је рецитовао Шекспира и забављао се са „најпопуларнијом дјевојком на колеџу“. Ријеч је о Мари-Франс ван Хел, рођеној у Холандији, с којом је Бернам данас у браку.

Фудбалски дрес био је рани показатељ радничког идентитета који ће касније обиљежити Бернамову политичку каријеру.

Бернам, који има 56 година, често истиче своје сјеверњачке и радничке коријене. Аналитичари наводе да су његово одрастање и вријеме проведено на функцији градоначелника Великог Манчестера обликовали његову политику на националном нивоу.

Велики Манчестер се поноси тиме што је током Индустријске револуције био свјетско мјесто настанка радничке класе.

Такво поријекло могло би да помогне и његовој Лабуристичкој партији лијевог центра да поново придобије гласаче из радничке класе, од којих су се неки посљедњих година окренули десничарским странкама.

„Желим да учиним све што могу како би Лабуристичка партија поново постала странка у коју људи могу да вјерују, странка која чврсто стоји на страни радничког народа“, рекао је Бернам у мају за британски „Ченел 4 њуз“ (Channel 4 News).

Бернам се још на почетку борио против стереотипа о фудбалским навијачима са сјевера

Бернам је рођен у предграђу Ливерпула. Његов отац радио је као телефонски техничар, а мајка као рецепционерка. Одрастао је у селу које се налази отприлике на пола пута између Ливерпула и Манчестера.

Након што је дипломирао на Кембриџу, он и Ван Хел остали су на југу и преселили се у Лондон. Бернам је са 31 годином први пут изабран у парламент као посланик Лабуристичке партије из једне изборне јединице на сјеверу земље.

У влади премијера Гордона Брауна обављао је функцију државног секретара за културу, медије и спорт. Године 2009. послат је у Ливерпул да одржи говор поводом годишњице трагедије на Хилсбороу из 1989. године, када је готово 100 фудбалских навијача смртно страдало у гужви на препуном стадиону на сјеверу Енглеске.

Свијет

Стармер: Мој посао је завршен

Била је то најсмртоноснија спортска несрећа у британској историји. Међутим, жртве су представљане као хулигани, док су многи преживјели и породице страдалих сматрали да власти нису учиниле довољно да истраже несрећу.

Окупљени су у почетку звиждуцима и повицима дочекали Бернама. Покушавајући да задржи сузе, одустао је од припремљеног говора и климао главом док је маса узвикивала захтјеве за правдом.

„Према њима су се понијели ужасно, а Бернам је био један од првих политичара који их је заиста саслушао“, каже Шарлот Вајлдман, историчарка са Универзитета у Манчестеру која проучава радничку класу.

Бернам је покренуо владину истрагу која је утврдила да су за трагедију одговорни пропусти полиције, а не саме жртве. Вајлдманова сматра да је то помогло да се промијени један дубоко укоријењени стереотип у британском друштву.

„Посебно су мушкарци са сјевера из радничке класе били демонизовани. Оптуживали су их да су насилни, агресивни и склони криминалу, а тај стереотип био је веома дубоко укоријењен“, објашњава она.

Ријеч је о друштвеној групи чији се дио осјећа запостављеним у процесу глобализације и занемареним од политичара са богатијег југа земље, гдје се налази Лондон. Бернам је њихову наклоност стекао још на почетку каријере, залажући се за истину о трагедији на Хилсбороу.

Рођен у Ливерпулу, школован на Кембриџу, али познат по ономе што је урадио у Манчестеру

Док је био посланик, Бернам се два пута кандидовао за лидера Лабуристичке партије. Његову кандидатуру 2015. године предложио је његов страначки колега и пријатељ Кир Стармер.

Међутим, Бернам је оба пута изгубио, а потом је, након 16 година, напустио парламент и вратио се на сјевер. За градоначелника Великог Манчестера изабран је 2017. године, а управо је кроз локалну политику изградио углед на националном нивоу.

Током осамдесетих и деведесетих година Манчестер је био познат по двије ствари – посљедицама пропадања индустрије и снажној независној музичкој сцени, са групама као што су „Смитс“, „Њу ордер“, „Стоун роузес“ и „Оејзис“.

Бернам је настојао да ријеши први проблем, док је истовремено постао дио музичке сцене.

Обнова Манчестера већ је била започета када је Бернам преузео функцију, али је он удвостручио напоре да промијени слику града, на сличан начин као што је раније настојао да промијени стереотипе о фудбалским навијачима.

Град је преузео контролу над аутобуским превозом, а Бернам је увјерио централну владу да Манчестеру и другим градовима пренесе већа овлашћења у областима образовања и становања.

„Обнова града била је готово попут маркетинга и изградње бренда“, наводи Вајлдманова.

„Манчестер је некада имао веома негативан имиџ. Био је снажно повезан са пропадањем градских средина.“

Данас је хоризонт Манчестера испуњен грађевинским дизалицама. На простору канала и некадашњих индустријских складишта сада се налази умјетнички центар. Изграђени су стаклени небодери који више подсјећају на Дубаи него на Енглеску, а Манчестер данас има једну од најбрже растућих градских економија у Великој Британији.

Бернам сада концепт који назива манчестеризмом (Manchesterism) представља као модел економског раста за цијелу земљу. Најављује да ће дио овлашћења централне владе у Лондону пренијети на градове и регионе, као и да ће на сјеверу земље отворити огранак Даунинг стрита.

Свијет

Енди Бернам изабран за новог лидера владајуће Лабуристичке партије

„Замислите квалитетан привредни раст у сваком поштанском подручју и наду у сваком срцу. Немојмо више само да замишљамо, учинимо то стварношћу“, поручио је Бернам у политичком говору 29. јуна.

Обећао је и смањење пореских стопа за малопродајна предузећа, изградњу највећег броја јавних станова од Другог свјетског рата и смањење издвајања за социјалну заштиту на начин који ће бити „праведан и трајан“.

„За нас манчестеризам значи да се људи окупљају како би остварили промјене, да сами предузимају иницијативу и да имају истински предузимљив однос“, каже Роуз Марли, извршна директорка „Кооперативе УК“ (Co-operatives UK), федерације задружних предузећа са сједиштем у Манчестеру.

„Са економског становишта, Енди би то назвао крајем неолиберализма.“

Марлијева је радила као Бернамова савјетница док је био градоначелник, али га је упознала још раније, на манчестерској независној музичкој сцени, гдје Бернам повремено наступа као ди-џеј (DJ).

Присјећа се да је, када је тек стигао из Лондона, увијек био у одијелу и дјеловао као посланик који је управо стигао из парламента у Вестминстеру.

„Али већ првог дана када је стигао, кравата је била олабављена, а та слика посланика из Вестминстера веома брзо је нестала“, присјећа се Марлијева.

„Манчестерски стил су патике и мајице. Тада је почео да наступа као ди-џеј.“

Израз Манкунијанац користи се за становнике Манчестера.

Бернам је током пандемије вируса корона постао национално позната личност

Када је избила пандемија, централна влада Велике Британије прилагођавала је мјере затварања броју заражених у појединим срединама, па су у Манчестеру била уведена строжа ограничења него у многим другим градовима. Међутим, правила су често била нејасна.

У октобру 2020. године Бернам је држао конференцију за новинаре која је директно преношена на телевизији када му је сарадник пружио телефон са информацијом о увођењу нових ограничења.

Градоначелник је љутито реаговао и оштро критиковао централну владу.

„Овако се не води земља током националне кризе. Заиста не. Ово није исправно“, рекао је Бернам, упозоравајући да ће ограничења несразмјерно погодити слабије плаћене раднике.

„Људе које они на власти пречесто заборављају.“

Бернамова реакција брзо се проширила интернетом, а током мрачних и неизвјесних дана пандемије постао је национални херој, каже Џоши Херман, оснивач локалног манчестерског портала „Мил“ (The Mill).

„Изразио је осјећај беспомоћности и утисак да влада можда заиста не разумије како изгледа живјети у мјесту као што је Манчестер. Представио се као другачија врста политичара у овој земљи“, присјећа се Херман.

„Мислим да без тог тренутка у наредним седмицама не би улазио у Даунинг стрит.“

Учење управљања на националном нивоу

Бернам је од тада остао један од најпопуларнијих британских политичара.

Међутим, вјероватно ће се суочити са многим проблемима који су погодили и Стармера – слабим привредним растом, високим цијенама енергије и притиском да повећа издвајања за одбрану због наставка рата Русије у Украјини, али и због непредвидивог савезника са друге стране Атлантика.

Херман каже да није сигуран како ће се Бернам носити са тим изазовима.

„Енди Бернам је особа којој је заиста потребна потврда и одобравање других. Не знам докле ће бити спреман да иде како би спријечио Доналда Трампа да усред ноћи пише о њему на друштвеној мрежи Трут соушал (Truth Social), јер му се то неће допасти“, каже Херман.

„Мислим да би га то погодило више него некога попут Кира Стармера.“

Управљање цијелом земљом, умјесто једним градом, нешто је на шта ће нови британски премијер морати веома брзо да се навикне.