Грчка вратила реликвије и посмртне остатке цара Самуила

Свечаност је организована уз највише државне почасти, а примопредаја је обухватила вриједне вјерске предмете однесене из Грчке током Првог свјетског рата, као и посмртне остатке за које се вјерује да припадају цару Самуилу, средњовјековном владару којег Бугарска сматра једним од својих националних хероја.

Грчка је овај договор представила као примјер напретка који државе могу постићи у сличним споровима око повратка културног насљеђа, а премијер Киријакос Мицотакис изразио је наду да ће споразум додатно оснажити настојања Атине да врати скулптуре са Партенона и послати јасну поруку Великој Британији.

„Свјетска заједница суштински преиспитује свој дугогодишњи став према заштити културног насљеђа“, рекао је Мицотакис окупљенима на свечаности у Солуну.

Како је навео, та промјена огледа се и у овој иницијативи, заснованој на принципу да се споменици и историјско насљеђе не могу третирати као ратни плијен нити као посљедица околности које су настале након њиховог стварања.

Договор послије пола вијека преговора

Грчко-бугарски договор постигнут је након 50 година интензивне културне дипломатије између двије сусједне земље.

Мицотакис је поручио да је то истовремено примјер „политичке воље“ неопходне за рјешавање једног од најдуготрајнијих културних спорова у Европи – питања мермера Партенона из петог вијека прије нове ере.

Dennis G. Jarvis/Wikimedia Commons/CC BY-SA 2.0

„Било је потребно вријеме, а прије свега политичка воља и одлучност да се превазиђу препреке из прошлости“, рекао је грчки премијер.

Према договору, Грчкој ће бити враћено 48 реликвија, међу којима су иконе, крстови и богато украшени црквени предмети које су бугарске трупе однијеле из цркава и манастира на сјеверу Грчке током Првог свјетског рата.

Више од сто година ти предмети чувани су у Националном историјском музеју Бугарске.

С друге стране, посмртни остаци цара Самуила, који се у Бугарској сматра националним херојем због борбе за очување независности од Византијског царства, откривени су прије више од 60 година током археолошких истраживања у пограничном дијелу Грчке.

Цар Самуило враћен уз највише државне почасти

Бугарске власти организовале су повратак посмртних остатака уз пуне државне почасти.

Остаци цара Самуила превезени су војним авионом у Софију, уз пратњу борбених авиона, док је по доласку испаљен почасни плотун од 21 топовског хица.

Организован је и бесплатан превоз за грађане који су жељели да одају почаст.

Бугарски премијер Румен Радев, некадашњи официр ваздухопловства, рекао је током церемоније да предмети који се размјењују припадају историјском насљеђу оба народа.

„Ово су предмети који припадају објема нашим народима. Они представљају наше сјећање и нашу везу, а наши сународници и будуће генерације заслужују и морају имати прилику да одају почаст својим прецима“, рекао је Радев.

Он је додао да је цар Самуило у прошлости можда дијелио двије земље, али да их данас повезује.

„Он јача нашу стратешку сарадњу и чини историјске односе између наших држава и народа још снажнијим“, поручио је Радев.

Мицотакис поново отворио питање мермера Партенона

Мицотакис је нагласио да грчка кампања за повратак мермера Партенона није вођена „нејасним националним захтјевом“, нити доводи у питање улогу музеја широм свијета.

Атина, како је рекао, остаје посвећена враћању скулптура јер би њихово поновно обједињавање омогућило посјетиоцима да у цјелини доживе једно од најзначајнијих достигнућа класичне умјетности.

„Управо исти принцип – принцип цјеловитости споменика – основа је наших континуираних напора да поново ујединимо скулптуре Партенона. Партенон представља јединствен и посебан случај“, рекао је Мицотакис.

Према његовим ријечима, није ријеч само о националном питању, већ о обнови универзалног споменика који је и даље насилно раздвојен.

„Моја земља неће прихватити аранжмане који подразумијевају признавање страног власништва или наводно позајмљивање сопственог блага. Напротив, вјерујемо да је дошло вријеме за истину, разум, правду и морал“, поручио је грчки премијер.

Скулптуре са Партенона из петог вијека прије нове ере уклоњене су са храма по налогу лорда Елгина, тадашњег британског амбасадора при Османском царству, у околностима које су касније постале предмет бројних спорова.

Британски музеј (British Museum) набавио их је 1816. године, након што је Елгин, суочен са финансијским проблемима, био приморан да их прода.

Од тада су изложене у Британском музеју у Лондону.