Фирдрих Мерц има разлога за забринутост

Подаци су објављени у најновијем истраживању АРД-овог тренда за Њемачку (ARD-Deutschlandtrend), које је институт Инфратест димап од 28. до 30. септембра спровео на репрезентативном узорку од 1.303 њемачка бирача с правом гласа.

Резултати показују да су и влада и канцелар на историјском минимуму када је ријеч о задовољству грађана. Чак и међу бирачима Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), свега 40 одсто задовољно је Мерцом.

АфД на 27 одсто, ЦДУ/ЦСУ на 20

Незадовољство радом власти одражава се и на страначки рејтинг.

Свијет

У Бриселу расте забринутост: Шта ће бити са стубом ЕУ?

Када би избори за Бундестаг били одржани сада, Алтернатива за Њемачку (АфД), странка која садржи елементе десног екстремизма, била би најјача политичка снага са 27 одсто подршке.

Демохришћани, ЦДУ и Хришћанско-социјална унија (ЦСУ), освојили би 20 одсто гласова, што представља један од њихових најлошијих резултата у историји.

Социјалдемократска партија Њемачке (СПД) остала би на 13 одсто. То значи да три владајуће странке заједно не би освојиле ни трећину гласова и не би имале парламентарну већину.

Зелени су напредовали за један процентни поен и достигли 16 одсто, док је Љевица пала за један процентни поен, на 11 одсто.

Либерали, односно Слободна демократска партија (ФДП), остали су на четири одсто и поново не би прешли изборни праг за улазак у Бундестаг.

Свијет

Расуло у Мерцовим редовима након дебакла: Пљуште оставке у странци, клима ли се столица и канцелару?

Такав распоред снага значио би да би формирање парламентарне већине било изузетно тешко, готово немогуће.

Лоши резултати ЦДУ-а на покрајинским изборима

Новом паду повјерења у Мерца претходили су септембарски избори у три њемачке савезне покрајине, који су се ишчекивали као показатељ политичког расположења на националном нивоу.

Резултати су били посебно лоши за ЦДУ, странку канцелара Мерца.

У Саксонији-Анхалту број гласова за ЦДУ преполовљен је, а странка је изгубила власт, као и у граду-покрајини Берлину.

Свијет

Мерц: Тежак ударац

У Мекленбургу-Западној Померанији ЦДУ није прешао изборни праг и неће имати представнике у парламенту, што је случај без преседана у послијератној историји.

Мерц је и прије тих избора био непопуларан, а након њих је његов рејтинг додатно опао. Лоше оцјене грађана добија и коалициона влада ЦДУ-а, ЦСУ-а и СПД-а коју предводи.

Нијемци забринути због вјештачке интелигенције, Трампа и Русије

Истраживање показује и висок ниво несигурности међу грађанима због актуелних политичких и друштвених изазова.

Двије трећине Нијемаца страхују да би људи могли изгубити контролу над вјештачком интелигенцијом. Исти проценат забринут је због утицаја политике америчког предсједника Доналда Трампа на Њемачку.

Шест од десет грађана забринуто је због климатских промјена, док више од половине страхује да би Русија могла напасти друге европске земље.

Свијет

Погрешно бројали у Берлину: ЦДУ остао без мандата, "побиједио" АфД

Приближно сваки други Нијемац страхује да у будућности неће моћи да задржи садашњи животни стандард, а сличан број забринут је због имиграције у Њемачку.

Ипак, највећу забринутост изазива увјерење да политичке странке нису способне да пронађу заједничке одговоре на кључна питања.

Тренутна ситуација у Њемачкој разлог је за оптимизам само за једну од осам особа, док је за готово девет десетина грађана извор забринутости.

Мало повјерења и у социјалне реформе

Посебно неповјерење влада према планираним социјалним реформама, једном од главних пројеката актуелне њемачке владе.

Њемачко становништво убрзано стари, а све мањи број радно способних људи мора да финансира све већи број пензионера. Старење становништва истовремено ствара додатни притисак на здравствени систем.

Од 2015. године број људи којима је потребна дуготрајна њега повећан је са око 2,8 милиона на приближно 6,5 милиона и наставља да расте.

Према истраживању, само сваки шести бирач вјерује да ће савезна влада успјети да системе социјалне сигурности припреми за будућност.

Истовремено, готово половина грађана радије би прихватила веће доприносе за социјално осигурање него смањење социјалних давања.

Три четвртине испитаника реформске мјере о којима се расправља виде као јасно одступање од ранијих обећања коалиције о финансијском растерећењу.

Ипак, половина јавности спремна је да прихвати мјере штедње уколико се потреба за њима објасни на разумљив начин.

Шест од десет испитаника подржава степенасто смањење примања у зависности од финансијских могућности, чак и ако би то значило већи терет за грађане са вишим зарадама.

Резултати истраживања тако показују да прихватање социјалних реформи у великој мјери зависи од тога да ли ће их грађани сматрати разумљивим и праведним.