У Бриселу расте забринутост: Шта ће бити са стубом ЕУ?

Двије седмице касније, странка савезног канцелара Фридриха Мерца, са 4,9 одсто гласова, за длаку није успјела да уђе у покрајински парламент Мекленбурга-Западне Помераније. И у Берлину је странка изгубила готово десет процентних поена и могла би да остане без функције градоначелника Берлина.

Док Њемачка још анализира резултате недавних избора, политичка помјерања пажљиво се прате и у Бриселу, пише Дојче веле (Deutsche Welle).

Званично без коментара о помјерању Њемачке удесно

Упитана за резултате избора у Саксонији-Анхалту, предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен непосредно након гласања подсјетила је на „златно правило“ Европске комисије – изборни резултати у државама чланицама по правилу се не коментаришу. Фон дер Лајен је и сама чланица ЦДУ-а.

Знатно јасније изразила се висока представница ЕУ за спољну политику Каја Калас. Говорећи о изборној побједи АфД-а у Саксонији-Анхалту, рекла је:

„Доживјели смо нападе у Лајпцигу и саботаже, а пријетња у Европи очигледно расте. Истовремено, утицај добијају странке које ту пријетњу игноришу и тврде да не бисмо требали ништа да предузимамо јер се то нас не тиче.“

Калас је истовремено нагласила да је искључиво на њемачком народу да доноси своје демократске одлуке. Естонска политичарка, која важи за чврсту заговорницу одлучне политике према Русији, ипак је изразила забринутост да би Европа једнога дана могла да закључи да није довољно одлучно одговорила на растуће пријетње.

АфД је након изборног успјеха у Саксонији-Анхалту добила подршку неколико европских политичара крајње деснице, међу њима и бившег мађарског премијера Виктора Орбана (Viktor Orbán). Пољски премијер Доналд Туск (Donald Tusk), с друге стране, изразио је забринутост.

Мање поузданости у спољној политици?

У спољној политици Фридрих Мерц је, посебно када је ријеч о подршци Украјини, преузео активну улогу, између осталог и у оквиру такозване „Коалиције вољних“.

Према процјени политиколога Јакоба Роса (Jacob Ross) из Њемачког друштва за спољну политику (ДГАП), унутрашњополитички проблеми канцелара могли би, међутим, да имају све веће посљедице и по спољну политику. Европски партнери пажљиво прате ситуацију у Њемачкој, каже Рос. То се, како наводи, види и када се Мерц на међународним састанцима, као недавно на Арктичком самиту, суочи са питањима о унутрашњополитичкој ситуацији.

Из тога за многе партнерске земље неминовно произлази питање колико ће њемачка обећања и политичке обавезе убудуће бити поуздане. Ако унутрашња подршка канцелару настави да слаби, то би могло да подстакне и сумње у дугорочну поузданост Њемачке у европској и међународној политици.

Слабија подршка, мањи утицај?

Политиколог Џереми Клиф (Jeremy Cliffe) и политиколошкиња Јана Пуљерин (Jana Puglierin) из Европског савјета за спољне односе страхују да би све већи унутрашњополитички притисак на Мерца могао да ограничи његову способност да преузме „европску лидерску улогу“ коју жели.

Мерц је такву улогу најавио већ током кампање за савезне изборе. Посебно је у преговорима о сљедећем седмогодишњем буџету ЕУ, који почиње 2028. године, канцелар у посљедње вријеме показао иницијативу. Заједно са Данском, Низоземском, Аустријом и Финском захтијева да се финансијски оквир од око два билиона евра, који је предложила Европска комисија, смањи за неколико стотина милијарди евра. Ова група, такозваних „штедљивих“, такође одбацује ново заједничко задуживање ЕУ.

Пуљерин и Клиф, међутим, очекују да би политичко слабљење канцелара могло да смањи изгледе за пробој у преговорима о буџету. Онај ко је под унутрашњополитичким притиском често има мање простора за преговоре на европском нивоу.

„Њемачка је важан партнер“

Ирски министар за европска питања Томас Берн (Thomas Byrne), чија земља тренутно предсједава Савјетом Европске уније и тиме координира преговоре, међутим, у понедјељак је пред новинарима нагласио да је Њемачка „врло важан“ преговарачки партнер и да ће то и остати.

Јакоб Рос из Њемачког друштва за спољну политику опрезнији је у изјави за Дојче веле. Тренутно је тешко процијенити какве ће конкретне посљедице унутрашњополитичка ситуација у Њемачкој имати на преговоре о вишегодишњем финансијском оквиру, каже он.

Могућ је, како додаје, и супротан сценарио: савезна влада могла би своју ослабљену политичку позицију да искористи као аргумент за одбијање новог заједничког задуживања или додатних финансијских обавеза. Управо зато што је унутрашњополитички простор ограничен, Берлин би у преговорима можда могао да инсистира на посебно тврдој линији.