"Историјска катастрофа": Усјеви им пресушили, погођене све културе – невјероватна штета

Указао је да су рекордан недостатак падавина, екстремни топлотни таласи и незабиљежено високе температуре узроковали штете какве у овој држави никада нису забиљежене, пише лист Дер Стандард.

Сушом погођено цјелокупно подручје Аустрије

За разлику од претходних година, сушом је погођено цјелокупно подручје Аустрије, а губици су у свим пољопривредним културама. Приноси на травњацима и пашњацима смањени су за 45 одсто, кукуруза, соје и тикве за 25 одсто, а житарица за 15 одсто. Укупно гледајући, изгубљено је 30 одсто приноса, уобичајене годишње вриједности од 3,2 милијарде евра.

Ова рачуница заснована је на претпоставци да ће се тешка ситуација наставити до 18. августа. Ако киша не падне ни након тога, размјере штете биће далеко веће. У Аустрији је у просјеку осигурано 60 одсто пољопривредних површина.

Колико је климатска криза озбиљна најбоље осликава када се осврне на прошлост. Укупна штета од суша у цијелој протеклој деценији износила је двије милијарде евра, а само ове године достићи ће чак милијарду евра. Догађаји који су се некада дешавали једном у 10 година, сада се понављају сваке једне до двије године.

Стручњак за комплексне системе с Института за истраживање утицаја климе у Потсдаму Андерс Леверман истакао је да високе температуре узрокују брже испаравање, док топлији ваздух истовремено може да прими више водене паре.

„Атмосфера је гладна за воденом паром и једноставно 'исисава' влагу из тла. То су основни закони физике које не можемо заобићи“, нагласио је Леверман.

Научници су упозорили да би сљедећа година могла да буде још гора због утицаја феномена Ел Нињо у Пацифику, који се с временским одмаком одражава и на Европу.

Аустрија сама покрива 87 одсто својих потреба за житарицама

Вајнбергер је указао политичарима да екстремно вријеме и неконтролисана градња директно угрожавају будуће снабдијевање храном. Тренутно Аустрија сама покрива 87 одсто својих потреба за житарицама, али би се тај удио до 2060. године могао смањити на 50 одсто. Слично смањење пријети производњи кукуруза и кромпира.

„Због прекомјерне градње и бетонирања, из крајње непажње уништавамо сопствену земљу. Одузимамо површине од пољопривреде, уништавамо природне резервоаре воде и апсорбере угљен-диоксида (ЦО2)“, изјавио је Вајнбергер.

Свако ко вози Аустријом види шта се догађа, то је, како је закључио, уништавање природе и основа за живот, пише Дер Стандард, а преноси Кликс.