Италија би могла да престигне Грчку у дуговима: Пријети јој "титула" најзадуженије чланице ЕУ

Италија би ове године могла да преузме неславну титулу најзадуженије земље Европске уније од Грчке, упозоравају најновије процјене Међународног монетарног фонда (MMF), што додатно повећава политички притисак на премијерку Ђорђу Мелони.

Према ММФ-у, грчки јавни дуг, који је годинама био највећи у ЕУ, наставља да пада и требало би ове године да се смањи са 145,7 на 136,9 одсто БДП-а.

Дуг Италије, с друге стране, иде у супротном смјеру и требало би да порасте са 137,1 на 138,4 одсто БДП-а, чиме би Италија први пут после готово двије деценије могла да преузме статус најзадуженије чланице Уније.

Ситуација додатно оптерећује политичку позицију Ђорђе Мелони, која се овог викенда у Грчкој састаје са премијером Киријакосом Мицотакисом на самиту јужноевропских држава.

Иако ће главне теме бити миграције и сарадња са државама Персијског залива, у позадини остаје осјетљиво питање јавних финансија.

Грчка је у међувремену значајно смањила свој дуг, који је 2020. достизао готово 210 одсто БДП-а. Кључну улогу у томе имало је јачање економског раста, фискална дисциплина и повољни услови ранијих међународних пакета помоћи.

Италија, насупрот томе, и даље се суочава са слабим економским растом. ММФ предвиђа раст од свега око 0,5 одсто ове године, док Грчка биљежи око 2 одсто. Аналитичари упозоравају да Италију оптерећују структурни проблеми, укључујући ниску продуктивност, демографски пад и високе енергетске трошкове, пише Мондо

Италијански министар финансија Ђанкарло Ђорђети већ је признао да Италија има највиши ниво јавног дуга у Европи, док дио економиста страхује да би влада могла да посегне за додатном јавном потрошњом уочи избора 2027. године.

Додатну забринутост изазива и чињеница да досадашњи европски фондови и подстицаји, укључујући програм "Наредна генерација ЕУ", нису донијели очекивани дугорочни раст продуктивности италијанске економије. Према процјенама аналитичара, Италија би и у наредним годинама могла да остане под притиском високог дефицита и спорог раста.

Додатну тежину тој слици дају и најновији подаци Банке Италије, према којима је италијански јавни дуг у марту порастао на 3,1588 билиона евра, што је повећање од 19,5 милијарди евра у односу на фебруар.

Централна банка наводи да је раст потакнут повећањем потреба за задуживањем јавног сектора од 31,5 милијарди евра, које је само д‌јелимично компензовано смањењем ликвидних средстава државне благајне.