Криза за кризом: Банкрот њемачких градова

Лоша времена су стигла. Њемачка аутомобилска индустрија налази се у највећој кризи у својој историји. Посрћу и друге гране привреде. Чак ни некада богати градови и комуне више не могу да покрију своје расходе.

Није прошло много времена откако је Вајзах, мјесто удаљено свега пола сата вожње од Штутгарта, био најбогатија комуна у Њемачкој. У том малом мјесту живи свега 7.700 становника. Ту Порше има свој развојни центар, а комуна је имала користи од милијарди профита тог гиганта кроз порез који се сливао у њен буџет. По глави становника Вајзаха то је 2009. било по 20.000 евра пореских прихода.

"Захваљујући Поршеу, у Вајзаху имамо највећи приход од пореза на добит по глави становника у цијелој Њемачкој", радовала се још 2011. тадашња градоначелница Урсула Кројтл, приликом отварања новог проширења погона овог произвођача аутомобила.

Ко је у Вајзаху желио да гради кућу, од комуне је по д‌јетету добијао 10.000 евра грађевинског додатка. Изграђена је четвороспратна библиотека, купљен концертни клавир за 100.000 евра, дод‌јељиване су субвенције за приватне часове музике. Ипак, највећи дио новца, обећавала је Кројтл, био је депонован у банци – као резерва за лоша времена.

Добра времена су прошла

Лоша времена су у међувремену стигла. Њемачка аутомобилска индустрија налази се у највећој кризи у својој историји. Само код Поршеа добит је 2025. пала за око 96 процената. Посрћу и друге гране привреде. Драстично су смањени приходи од пореза на добит предузећа, од којих комуне у великој мјери живе. Чак ни некада богати градови и комуне више не могу да покрију своје расходе.

"Финансије комуна налазе се у драматичном силазном вртлогу“, каже Ралф Шпиглер, предсједник Њемачког савеза градова и комуна (DStGB) и градоначелник Нидер-Олма. „То више није забрињавајуће, није ни катастрофално – то је погубно".

Социјални трошкови пробијају све оквире

Иначе, у федерално уређеној Њемачкој надлежности и задаци расподијељени су између савезне државе, савезних покрајина и комуна. Комуне су одговорне за свакодневни живот грађана и тиме за значајан дио државних обавеза – од одвоза смећа, водоснабдијевања, школа и вртића, преко ватрогасних служби, спорта и културе, па све до већине социјалних давања.

Градови и комуне су, према подацима Савезног завода за статистику, 2024. имали расходе у укупном износу од 400 милијарди евра. За 2025. очекују се још већи издаци због раста трошкова за запослене и енергане. Ипак, највећи генератор трошкова су социјална давања.

„Говори се о утростручењу трошкова у посљедњих 20 година, без икаквог озбиљног покрића“, објашњава Шпиглер. Само за бригу о д‌јеци и младима, помоћ за његу и интеграциону помоћ особама са инвалидитетом, трошкови су 2007. износили скоро 38 милијарди евра. Од тада континуирано расту, а процјењује се да ће 2027. премашити 102 милијарде евра.

Праведна распод‌јела: обавезе имају своју цијену

Посебан изазов представља и интеграција избјеглица са правом боравка. Школе, пружаоци језичких и интеграционих курсева, службе за запошљавање, а нарочито управе за странце, раде на граници издржљивости.

Када је ријеч о социјалним давањима, Савез градова и комуна захтијева потпуно нову распод‌јелу терета. Савезна држава, покрајине и комуне убудуће би требало да учествују у финансирању на равне дијелове – свако по трећину. Уз то, комуне би морале да буду укључене у процес доношења закона. До сада законе доносе савезна држава и покрајине. "Тако би се не само финансијски терет, већ и одговорност за реформу социјалних давања расподијелили на све нивое власти", каже Шпиглер.

Обавезе расту, средства се смањују

Неки иду и корак даље. У новембру 2025. градоначелници свих 16 покрајинских престоница упутили су апел савезној влади. Њихов захтјев: сваки нацрт закона који у будућности доноси додатне финансијске обавезе за комуне мора од самог почетка да предвиди пуну финансијску компензацију. По принципу: „Ко наручује, тај и плаћа.“

Када се саберу годишњи расходи савезне државе, покрајина и комуна, данас већ 25 процената отпада на задатке градова и комуна – и тај удио расте. „Али комуне добијају само 14 процената укупних државних пореских прихода“, упозорава Шпиглер и говори о "озбиљној неравнотежи".

Недостаје скоро 220 милијарди евра

Мањак новца у комуналним касама расте из године у годину. Године 2023. недостајало је око 7,5 милијарди евра, 2024. већ 24 милијарде, а 2025. више од 30 милијарди.

„Локалне порезе – порез на непокретности и порез на добит предузећа – подигли смо до нивоа који већ достиже границу прихватљивости“, каже Шпиглер. Штеди се на свим странама. Грађевински пројекти се обустављају, а финансирање културе и удружења такође је, нужно, замрзнуто.

Улагања у будућност? Према мишљењу Савеза градова и комуна, то више готово да није могуће. Новца нема ни за одржавање и санацију постојећих објеката. Потребно би било 218 милијарди евра како би се обновиле школе, градске куће, вртићи, базени, мостови и путеви.

Табела показује да њемачким комунама највише новца недостаје за школе (67,8 милијарди евра) и путеве (53,4 милијарде), а слиједе ватрогасне службе (19,9 милијарди) и управне зграде (19,5 милијарди евра). Мањак новца постоји и у спорту (15,6 милијарди), збрињавању д‌јеце (11,2 милијарде), водоснабдијевању (9,7 милијарди), култури (6,6 милијарди), осталим областима (10 милијарди), док је најмањи заостатак забиљежен у ИТ сектору (1,8 милијарди евра).

Живот на скупим краткорочним кредитима

Пошто градови и општине не смију дугорочно да се задужују за текуће трошкове, попут плата, гријања и струје, свакодневно узимају краткорочне кредите за премошћавање. Они су, међутим, веома скупи.

„То је као да гориво за аутомобил плаћате дозвољеним минусом на рачуну – ситуација која је заправо неодржива“, објашњава Шпиглер. „Оперативна способност на локалном нивоу озбиљно је угрожена, са кобним посљедицама по привредну конкурентност Њемачке и локалну демократију.“

Прве најаве помоћи – али да ли је то довољно?

Савезна држава и покрајине свјесне су финансијских проблема комуна. „Морамо да помогнемо комунама“, рекао је почетком новембра савезни канцелар Фридрих Мерц (ЦДУ), осврћући се на социјална давања. Циљ је да комуне могу да испуните „законске обавезе које им намећемо“. Међутим, привредна криза оставила је дубоке рупе и у буџетима савезне државе и покрајина, преноси Deutsche Welle.

Савезни министар финансија Ларс Клингбајл (СПД) најавио је у децембру одређене мјере растерећења за комуне, али без конкретних детаља. Истовремено је указао на инфраструктурни пакет савезне владе вриједан 500 милијарди евра, од чега би 60 милијарди требало да припадне комунама."То није занемарљиво".

С тим се слаже и предсједник Савеза градова и општина Шпиглер. Ипак, с обзиром на постојеће дефиците, то неће бити довољно. „То је огроман гутљај из боце и ми смо на томе веома захвални – али то може бити само почетак.“