Лекорни затражио увођење "дјелимичних полицијских часова" у градовима Француске

Лекорни је након састанка међуминистарског кризног штаба навео и да ће детаљи о обиму ових мера бити објављени касније у току дана, преноси Фигаро.

Он је најавио да ће од сутра почети примејна програма за случаје дјелимичне незапослености за привредне субјекте погођене нередима, који ће влада финансирати у потпуности.

"Ријеч је о мјери усмјереној на очување радних мјеста, јер не долази у обзир да након физичког уништења које се већ догодило, уследе и социјалне посљедице у виду губитка радних мјеста", рекао је Лекорни.

Лекорни је рекао да влада "нема шта да крије" након нереда широм земље током викенда.

"Французи морају да схвате како је неред организован на потпуно невиђен начин, посебно током дана од стране крајње љевице, а увече од стране опште делинквенције", рекао је Лекорни и позвао на "снажан кривични одговор на насиље".

Он је оптужио "ултралеви покрет" да жели да организује "дубоке нереде у земљи до предсједничких избора".

- Постоји читава мрежа актера који би могли бити мобилисани да чак доведу у питање вријеме одржавања предсједничких избора и само одржавање предсједничких избора - рекао је он, додајући да ће одржати "посебан састанак" са министром унутрашњих послова Лораном Нуњезом и обавјештајним службама у вези са тим питањем.

Раније данас портпаролка француске владе Мод Брежон изјавила је да предсједник крајње левичарске странке Непокорена Француска Жан-Лик Меланшон заговара "облик побуне против Републике".

"Већ неколико година, Непокорена Француска навикава нас да будемо у овој стратегији екстремног сукоба на потпуно претпостављен начин. Све ово произилази из изузетно јасне изборне стратегије", оцијенила је Брежон.

Талас масовних протеста у Француској почео је средином септембра као локални штрајк и бунт ученика и наставника у једној средњој школи у сиромашнијем предграђу Париза, Кретеју, а повод су били катастрофални услови у просвјети - хроничан недостатак професора, пренатрпане учионице и запуштене, оронуле школске зграде.

Протести су радикализовали и проширили су се на средње школе и факултете широм земље, праћени масовним блокадама и сукобима са полицијом.

Демонстрацијама су се придружили синдикати, родитељи и активисти некадашњег покрета "Жути прслуци", а првобитним захтјевима за реформу образовања прикључили су се и масовни улични протести против високих трошкова живота, раста цијена горива и владиних мјера штедње.