Пилоти пријављују необичне објекте, ЕУ их прати

Документ се односи на посматрања неба изнад Малезије и сугерише да Комисија ову тему прати активније него што је до сада јавно приказивано. УАП је назив који је замијенио старији појам неидентификованог летећег објекта, односно НЛО-а.

Тема је привукла знатно већу пажњу након што је „Њујорк тајмс“ 2017. године открио да Пентагон посједује снимке неидентификованих појава забиљежених током војних летова. Америчко Министарство одбране званично је почело да користи назив УАП 2020. године.

Комисији послали 37 снимака

„Јуроњуз“ је разговарао са оцем и сином, астрономима аматерима из Малезије, који су се у октобру 2022. године обратили Европској комисији. Послали су 37 снимака неба и свемира, укључујући појаве које сматрају УАП-овима, и предсједницу Комисије Урсулу фон дер Лајен питали о њиховом поријеклу.

Упозорили су да се неидентификовани објекти појављују у близини авиона и важних локација, укључујући војне и нуклеарне објекте. Тврдили су и да су забиљежили необичне сигнале на локалним бежичним интернет фреквенцијама (Wi-Fi).

Комисија им је одговорила да нема овлашћења да истражује догађаје изнад Малезије, али је најавила да ће државама чланицама предложити повећање способности откривања објеката у свемирском простору око Земље.

„То ће нам дјелимично помоћи да боље идентификујемо УАП-ове које сте видјели, као и бројне комаде свемирског отпада“, одговорили су из Комисије.

Малезијски астрономи безуспјешно су се обраћали и НАСА-и, као и канадским и малезијским институцијама. Подршку им је пружио бивши канадски посланик Лари Мегвајер.

„Небо није класификовано. Што се више информација прикупи, то ће јавност бити свјеснија овог питања“, написао је.

Европа знатно уздржанија од САД

Амерички Конгрес одржао је у јулу 2023. године велико саслушање о УАП-овима, са нагласком на националну безбједност и тврдње о тајним државним програмима. Промјена назива из НЛО у УАП требало је, између осталог, да смањи стигму која деценијама прати ову тему.

У Европској унији о УАП-овима се јавно расправља знатно мање. Француска је једина чланица која има државни центар специјализован за њихово истраживање, ГЕИПАН. Од оснивања 1977. године анализирао је више од 3.300 случајева. Њих 106 остало је необјашњено, док за 1.014 случајева није било довољно података.

Француски парламент је у јуну расправљао о УАП-овима. Посланик Арно Сен-Мартен рекао је да је циљ да се расправа удаљи од сензационализма и да се овој теми приступи озбиљно и рационално.

Пилоти траже јаснија правила

Један од главних разлога због којих се УАП-овима посљедњих година посвећује више пажње јесте безбједност ваздушног саобраћаја. Њемачки европосланик Фабио Де Мази током 2025. и 2026. године више пута је тражио да ЕУ уведе посебну стандардизовану категорију за пријављивање таквих инцидената.

Пилоти упозоравају да недостатак јасног протокола отежава прикупљање података. Сматрају да неидентификовани објекти могу довести до губитка оријентације или принудних маневара, а пријављују се и могући поремећаји сензора и комуникационих система.

Комерцијални пилот Роб Акерманс, који има 35 година искуства, описао је „Јуроњузу“ догађај из 2023. године. Током лета са Блиског истока према Холандији посада је више од два часа посматрала необична свјетла.

„Видјели смо свјетло које би снажно засијало, а затим полако изблиједјело. То се понављало, често уз још једно или два свјетла. Најчудније је било што би једно од три свјетла понекад маневрисало око осталих, као у потјери, након чега би нестала“, рекао је.

## „Неидентификовани објекат првенствено је безбједносно питање“

Акерманс каже да пилоти често ћуте због могућих професионалних посљедица.

„Више вас брину професионалне посљедице због табуа него стварни безбједносни ризик којем сте свједочили“, рекао је.

Капетан „Боинга 747“ Кристијан ван Хејст описао је неколико сличних искустава. Током лета из Амстердама према Малаги 2010. године посада је, како каже, примијетила правоугаони објекат док се авион налазио на висини од 41.000 стопа.

Контрола лета у Мадриду рекла им је да испред њих нема другог саобраћаја, након чега су повезани са војном контролом. Ни она није имала податке о летјелицама или војним активностима на том подручју.

Ван Хејст наглашава да неидентификовани објекат у ваздушном простору првенствено треба посматрати као безбједносни проблем, а не као тему научне фантастике.

Додатну пажњу изазивају извјештаји о УАП-овима у близини нуклеарних постројења. Француска студија из 2015. године утврдила је повезаност дијела необјашњених виђења са близином нуклеарних локација, док се слични извјештаји у САД биљеже деценијама.

Комисија: То је одговорност држава чланица

Упркос све већем европском нагласку на заједничкој одбрани, Европска комисија и даље тврди да су УАП-ови првенствено питање појединачних држава.

„УАП-ови су у надлежности држава чланица ЕУ, које се њима баве у складу са националним приоритетима безбједности и одбране“, одговорио је портпарол Комисије на питање „Јуроњуза“ о размјени информација са САД.

Јоаким Декерс, оснивач холандске коалиције за УАП, сматра да је један од највећих проблема стигма због које се, према његовим тврдњама, велики дио пилотских виђења уопште не пријављује.

„ЕУ не може задржати водећу улогу у безбједности ваздушног саобраћаја док игнорише стварност коју друге велике силе већ мјере“, рекао је Декерс.

(Индекс)