Посљедњи плес Антонија Гутереса, или како су Уједињене нације преживјеле још једну годину

"Тешко је и замислити тако застрашујући сценарио као овај са којим се сада суочавамо", ријечи су Антонија Гутереса, генералног секретара Уједињених нација чији се други мандат завршава крајем године.

Листа проблема о којој је Гутерес говорио је дугачка – рат Украјине и Русије, рат Америке и Ирана, офанзива Хута на обалама Црвеног мора, грађански рат у Судану, побуна исламиста у Малију, енергетска криза и свеопшти аларм због брзог развоја технологија.

Таnjug/AP Photo/Petros Karadjias

Истовремено, Уједињене нације бирају новог шефа, који ће се у небеско-плаву зграду на Ист Риверу, коју су пројектовали Волас Харисон, Оскар Нимајер и Ле Корбизије, уселити у јануару. Послије три круга прелиминарних гласања у Савјету безбједности, још није сасвим јасно ко ће наслиједити Гутереса.

Извјесно вријеме чинило се да би то могла бити бивша чилеанска предсједница Мишел Башеле, али се она послије трећег круга тајног гласања, одржаног у петак, повукла из трке.

За попуњавање Гутересовог места остало је седам кандидата: Каролин Родригез Биркет из Гвајане, Ребека Гринспан из Костарике, шеф ИАЕА Рафаел Гроси, Марија Фернанда Еспиноса из Еквадора, Меки Сал из Сенегала, Олара Отуну из Уганде и Ивона Баки.

Чланице Савјета безбједности још нису постигле консензус о овом питању.

Tanjug/AP/Pool/Charly Triballeau/

Садашњи састав Савјета безбедности, суштински, представљао је први озбиљан спољнополитички пораз њемачког канцелара Фридриха Мерца, чија земља први пут није успјела да заузме једно од мјеста несталних чланица Савјета безбједности, која припадају групи западноевропских држава. На мјеста које је меркала Мерцова дипломатија засјели су, почетком јуна, Аустријанци и Португалци.

Све невоље 2026. године

Када је, прије десет година, Гутерес на мјесту шефа УН замијенио Бан Кимуна, нико није могао ни да замисли да ће свијет 2026. године бити озбиљно уздрман серијом застрашујућих сукоба, све жешћим посљедицама глобалног загријевања и необузданим развојем вјештачке интелигенције.

Управо због тога, чини се, Уједињене нације су овогодишње окупљање свјетских лидера назвале "Обнова повјерења, управљање промјенама: Уједињене нације које доприносе свима".

Највећи проблем свјетске организације садржан је управо у првом дијелу имена. Повјерење у Уједињене нације озбиљно је уздрмано серијом сукоба у чијем рјешавању Гутересове дипломате слабо или никако не учествују – од рата у Појасу Газе, сукоба администрације Доналда Трампа са вјерским лидерима у Техерану, хаоса уз обале Црвеног мора, па све до низа криза које потресају Африку.

Истовремено, домет утицаја УН додатно су умањиле подјеле у Савјету безбједности, јер су Сједињене Државе у посљедњих годину дана у два наврата снагом вета заустављале резолуције које су се односиле на палестинско питање, док су Руси и Кинези на исти начин спречавали дјелање у иранском случају.

Слободни пад, који су у ово вријеме прошле године Уједињеним нацијама предвиђали ветерани свјетске дипломатије, ипак, није се десио, иако је и даље јасно да ова организација, из године у годину, полако губи значај махом због немогућности да дјелује у рјешавању највећих свјетских криза.

Трамп наступа први

Владар унилатералних акција, амерички предсједник Доналд Трамп говориће пред Генералном скупштином УН већ у уторак прије подне, када ће, како се очекује, још једном оштро критиковати светску организацију због низа мањкавости.

"Улажемо велике наде (у УН), али нису добро вођене. Искрено, не раде баш најбоље. Морају да се саберу", ријечи су којима је Трамп, у фебруару, описао Уједињене нације.

Управо због таквог става, и званичници УН али и остале дипломате ће са пажњом слушати његов говор, покушавајући да докуче какав ће однос Бијела кућа имати према свјетској организацији у будућности.

Tanjug/AP/Jacquelyn Martin

Да ствари не буду сасвим црне, Американци су, пред почетак овог 81. по реду засједања Генералне скупштине, уплатили 725 милиона долара у буџет УН и још 102 милиона за мировне мисије.

"САД још увијек дугују 1,3 милијарде долара", рекао је портпарол УН Фархан Хак.

Наводно, током самита свјетских лидера, Трамп ће се, по први пут од када је поново засео у Овалну канцеларију, састати са Гутересом. Током ових девет мјесеци, тврде званичници обе стране, шеф Бијеле куће и први човјек УН нису разговарали ни телефоном.

Гутерес ће, пак, извијестити остатак света о резултатима амбициозно замишљене реформе УН, које претходних година прати глас прескупе, корумпиране и прије свега неефикасне организације.

Потпуно нове Уједињене нације, како их је прије тачно годину дана најавио Гутерес, морале би много успешније да се ухвате укоштац са све жешћим геополитичким тензијама, ратовима у Украјини и Појасу Газе, али и проблемима попут неједнакости, глобалног загријевања и изазовима проистеклим из технолошког напретка.

Од тада, отказ су добиле хиљаде запослених у УН, али су терет реформи осетиле избјеглице, прогнаници и сиротиња широм свијета, јер је на располагању било мање хране, вакцина или шатора.

Позивајући свјетске лидере на светски сајам дипломатије, Гутерес је крајем прошле седмице најавио "прославу постигнутих резултата и онога што се очекује". Шта год то било.

(РТС)