„Улазимо у непознато“: Долази најјачи Ел Нињо у посљедњих хиљаду година

Најновија мјерења показују да је пораст температуре у самом центру Ел Ниња у Тихом океану достигао 3,05°C. Ово превазилази претходни апсолутни рекорд од 3,02°C забиљежен крајем новембра 2015. године, што је био највиши ниво измјерен у 150 година модерних мјерења. Ова температура је израчуната у односу на просјек за период од 1991. до 2020. године.

Већина метеоролога користи 30-годишњи покретни просјек као полазну тачку, који узима у обзир глобално загревање изазвано људским дјеловањем. Овај индикатор, познат као ONI (Nino3.4), такође је на ивици да обори рекорд, падајући само стоти дио степена иза рекорда из 2015. године. Оба прорачуна се заснивају на подацима америчке Националне управе за океане и атмосферу (NOAA).

Очекивао се „запањујући“ Ел Нињо

Најновије процјене предвиђају да би врхунац у новембру и децембру могао достићи чак 4,0°C, према просјеку 14 различитих прогностичких модела које је анализирао климатолог Зик Хаусфатер.

Ови бројеви су толико застарели да их је Хаусфатер назвао запањујућим, док други стручњаци већ говоре о феномену „нивоа Годзиле“. Свако повећање температуре од више од 0,5°C сматра се Ел Нињом, док се вриједности изнад 2°C званично класификују као „веома јак“ или „супер“ Ел Нињо.

Тренутни Ел Нињо ће вјероватно бити најјачи такав догађај у најмање 1.000 година. Убризгаће огромну количину додатне топлоте у атмосферу која се већ брзо загрева због сагоревања фосилних горива. Очекује се да ће овај двоструки ударац учинити 2027. годину најтоплијом годином у историји.

Климатска криза изазвана загађењем фосилним горивима већ погоршава временске екстреме и односи људске животе. Нови Ел Нињо ће те утицаје подићи на још већи ниво, а промене у устаљеним временским обрасцима већ почињу да остављају свој траг широм планете.

Прошли су проузроковали штету од стотина милијарди, овај их оставља у прашини

„Изузетно јаки Ел Нињо догађаји, попут оних 1997/1998. и 2015/2016. године, проузроковали су штету од стотина милијарди долара широм свијета. Овај оставља оне прошле далеко иза себе“, упозорава Хаусфатер у анализи за Карбон Бриф.

Професорка Фридерике Ото са Империјал колеџа у Лондону истиче да је ово огромно преуређење енергије унутар климатског система: „Ово је опасно јер се дешава у већ загријвајућем климатском систему који је под људским утицајем. Као резултат тога, видјећемо невиђене екстремне температуре на многим мјестима широм свијета, са свим њиховим посљедицама по здравље, безбједност хране и несташицу воде. Ел Нињо долази и пролази, али све док сагоревамо фосилна горива, он се јавља на све топлијој позадини, што заједницама чини много теже да се носе са посљедицама.“

Врућина и суша у Индонезији већ су изазвали рекордне шумске пожаре и опасно загађење ваздуха, док Индија није добила кључне монсунске кише. Суша у Централној Америци и на Карибима уништава усеве и успорава поморску трговину, јер ниво воде у Панамском каналу опада. Свјетски програм за храну упозорио је у августу да би ефекти Ел Ниња могли гурнути око 50 милиона људи у акутну глад и изазвати нови нагли раст цијена хране.

Поплаве, суше и претња глобалној економији

Године Ел Ниња доносе знатно јаче кише и поплаве у неким дијеловима свијета. Перу и Чиле већ пате, а приступ Мачу Пикчуу је отежан. Рог Африке је посебно осјетљив на обилне пљускове, док се очекује да ће југ Сједињених Држава искусити обилне зимске падавине.

Љето на јужној хемисфери биће знатно топлије и сушније, што ће донети већи ризик од пожара и суша у Аустралији и јужној Африци. Јачи тајфуни се очекују и на Пацифику, док Ел Нињо, с друге стране, обично успорава урагане на Атлантику, гдје, необично, ове године до сада није забиљежен ниједан.

Научници се плаше да би климатска криза могла да поремети уобичајена правила по којима се овај феномен понаша, што би земљама знатно отежало припрему за предстојеће ударе. Свјетска метеоролошка организација УН покренула је највећу операцију у својој 50-годишњој историји како би помогла националним метеоролошким службама да благовремено објављују прогнозе.

„Улазимо на непознату територију“

Генерални секретар УН Антонио Гутереш рекао је да планета улази у непознато подручје и опасну зону временских екстрема. Професор Бил Мекгвајер за Гардијан је нагласио да би ово могла бити једна од највећих временских промјена у посљедњих хиљаду година која ће донијети низ катастрофа, подсећајући да је супер Ел Нињо 1997. и 1998. године донио губитке од 5,7 билиона долара свјетској економији.

„Све посљедице Ел Ниња појачавају се глобалним климатским промјенама“, закључује професор Кевин Тренберт из Националног центра за атмосферска истраживања САД. „Невиђени топлотни таласи и шумски пожари које смо видјели у Европи, Сјеверној Америци и Азији су само мали увод у оно што долази", преноси Индекс.