Птица која је нестала прије 300 година из Европе виђена у Њемачкој: Шта урадити ако је видите

Црно перје, гола глава црвенкасте боје и кљун налик сабљи - ћелави ибис тешко да би освојио награду за најљепшу птицу, али биолози су одушевљени што је један примерак ове ретке врсте слетио у Шлинс.

Птица је кренула на пут ка југу из Иберлингена, града на Боденском језеру у Њемачкој, али се, по свему судећи, одвојила од своје групе.

Нестала из Европе још у 17. вијеку

Ћелави ибис припада породици ибиса и величине је приближно једне гуске. Његово црно перје на сунчевој свјетлости пресијава се у зеленим и љубичастим нијансама, док на потиљку има чуперак разбарушеног перја.

Својим дугим, закривљеним кљуном претражује земљиште у потрази за црвима, ларвама буба и инсектима. Због тога су му свјеже покошене ливаде и пашњаци омиљена мјеста за храњење.

Некада се ова врста гнездила и у Аустрији, Њемачкој и Швајцарској, на стеновитим литицама и зидинама замкова.

Међутим, због интензивног лова, ћелави ибис је нестао из Европе још у 17. вијеку. Посљедња природно опстала популација ове врсте налази се у Мароку.

Научници покушавају да врате врсту у Европу

Од 2002. године међународни тим стручњака, познат као „Waldrappteam“, заједно са партнерима из неколико земаља ради на поновном насељавању ове врсте у Европи.

Младе птице одгајају људи који преузимају улогу њихових „хранитељки“. Када довољно одрасту, птице их прате током лета, док се њихове хранитељке налазе у ултралаким летелицама које их предводе ка зимовалиштима.

Дуго је крајње одредиште ових путовања била Тоскана, а данас птице одлазе и у Андалузију.

Наука и технологија

На корак до „васкрсења“ изумрлих врста

Када једном науче миграциону руту, касније могу самостално да пронађу пут.

Данас поново постоје колоније које се размножавају у Иберлингену, баварском Бургхаузену и Кухелу у аустријској покрајини Салцбург.

Птице носе ГПС одашиљаче, захваљујући којима стручњаци могу прецизно да прате њихова путовања, укључујући и Моглијево непланирано заустављање у Шлинсу, пише Кронон Цајтинг.

Највеће опасности за ову врсту представљају криволов и необезбеђени стубови далековода.

Неколико примјерака живи и у месту Вајдхофен ан дер Таја, у Доњој Аустрији, али у ограђеном простору.

За два дана може долетјети у Србију

Према подацима међународног пројекта Waldrappteam, ове птице током миграције могу да прелете и до 300 километара дневно.

То значи да би птица која је примећена у аустријском Шлинсу теоретски могла да стигне до Србије за неколико дана, уз повољне временске услове.

Међутим, постоји важна разлика:

Физички је могуће да долети у Србију.

Није нарочито вјероватно да ће баш Могли кренути овамо, јер се познате миграционе руте обновљене европске популације углавном протежу ка Италији и Шпанији.

Занимљивости

Сиви соко украо телефон биологу јер је завиривао у гнијездо

Пошто се Могли већ одвојио од своје групе, не може се потпуно искључити да ће одлутати са уобичајене руте.

Шта урадити ако сретнете ову ретку птицу?

Стручњаци савјетују да људи који наиђу на ћелавог ибиса држе одстојање, да га не плаше и не хране. Псе би требало одмах ставити на поводац.

У општини Шлинс очекују да ће Могли ускоро наставити путовање ка југу.

Ипак, постоји могућност да му се ово мјесто толико допадне да га убудуће редовно посјећује током својих миграција.