Путин се одлучио на радикалан потез!

Умјесто генерала Виктора Афзалова, који је руководио ВКС-ом од 2023. године, на ову функцију је именован генерал-пуковник Александар Чајко, преноси РБК позивајући се на извор упознат са ситуацијом.

Чајко (54), дипломац Московске суворовске школе, крајем 2010-их командовао је руским снагама у Сирији, а од 2021. године руководио је Источним војним округом. Према подацима ЕУ, Чајко, који носи титулу Хероја Русије, повезан је са догађајима у Бучи: командовао је групацијом која је оптужена за масовна убиства цивила код Кијева. Дана 16. марта 2026. године, на четврту годишњицу трагедије, Европска унија је увела личне санкције Чајку, заједно са још осам руских војних лица.

Путин је одлучио да смјени команданта ВКС-а - снага одговорних, између осталог, и за ПВО - након серије украјинских напада дроновима које противваздушна одбрана није успјела да одбије.

Крајем марта, под удар беспилотних летјелица доспјели су највећи руски нафтни портови на Балтичком мору, што је довело до обуставе извоза.

У априлу су нафтни објекти на територији Русије нападнути више од 20 пута: под налетима се нашло најмање 9 рафинерија нафте, од којих је 5 обуставило производњу, усљед чега је прерада нафте у земљи пала на минимум од 2009. године.

Четири пута су мета били лука и рафинерија у Туапсеу, гдје су изгорјеле десетине хиљада тона нафте и нафтних деривата, над градом су падале "нафтне кише", а у мору је дошло до изливања мазута. Ситуација се поновила 30. априла у Перму, гдје су погођени резервоари "Транснефта" и рафинерија "Пермнефтеоргсинтез", седма по снази у земљи, пише Телеграф.

Због пријетње од дронова, Кремљ је био приморан да скрати Параду побједе у Москви: први пут од 2009. године она ће бити одржана без војне технике. Трајање параде биће краће од сат времена умјесто традиционалних сат и по. Такође, посланицима Државне думе неће бити дозвољен приступ трибинама.