Путин тражи одштету од Европе - 230 милијарди долара!

Европска унија планира да искористи дио имовине Руске централне банке, вриједне око 210 милијарди евра, која је замрзнута у Европи након што је Москва напала Украјину 2022. године, како би обезбедила зајмове за војне и цивилне потребе Кијева током 2026. и 2027. године. Лидери ЕУ су се у петак сложили да имовина остане замрзнута до даљег, уз образложење да је подршка Украјини неопходна, јер би, у супротном, Русија једног дана могла напасти НАТО - тврдњу коју Москва одлучно одбацује.

Правни стручњаци очекују да ће московски Трговински суд брзо донијети пресуду против Еуроцлеара, депозитара са сједиштем у Белгији, који држи већину замрзнуте руске имовине. Суд је потврдио да је 12. децембра примио захтјев Руске централне банке за исплату 18,2 билиона рубаља, што представља пуну вриједност замрзнуте државне имовине Русије.

Уколико Руска централна банка добије спор, могла би да покрене принудну наплату имовине Еуроцлеара у другим јурисдикцијама, нарочито у онима које Москва сматра „пријатељским“ државама. Еуроцлеар се за сада није огласио поводом захтјева за коментар.

Москва упозорава: Коришћење имовине је крађа

Русија је у више наврата упозорила Европску унију да би коришћење њених суверених резерви представљало крађу, озбиљно поткопало повјерење у централне банке и евро, те да ће уследити снажан одговор, укључујући одузимање имовине европских приватних инвеститора у Русији.

„Који би рационалан инвеститор држао своје хартије од вриједности у Еуроцлеару, ако разумије да се њихова имовинска права не поштују и да имовина може бити одузета под било којим изговором“, рекао је за Ројтерс изасланик руског предсједника Владимира Путина за инвестиције, Кирил Дмитријев.

Руска централна банка је 12. децембра саопштила да су планови ЕУ за коришћење њене имовине незаконити и да задржава право да искористи сва расположива средства како би заштитила своје интересе. Додала је да ће се спровођење тих мера оспоравати пред националним судовима, судовима страних држава, међународним организацијама, арбитражним трибуналима и другим међународним правним телима.

Преседан без преседана у међународном праву

Планови Европске уније суочили су се са дјелимичним противљењем и унутар саме Европе. Банкари и правни стручњаци упозоравају да би одузимање тако велике количине државне имовине било правно спорно и да би поставило опасан преседан.

Документ из 2024. године, који је објавила шведска централна банка Риксбанк, наводи да би такав потез представљао први случај у историји да незараћене земље одузимају имовину зараћене земље током активног сукоба како би помогле трећој држави.

Предлози ЕУ су у супротности са идејама које су се појављивале у појединим верзијама америчког мировног плана, према којима би руске резерве могле бити подељене, тако да се један део користи за обнову Украјине, а други за стварање заједничког инвестиционог инструмента Сједињених Америчких Држава и Русије.

Кирил Дмитријев је планове Европске уније назвао „ударом на систем међународних резерви који су створиле Сједињене Америчке Државе“, упозоравајући да би последице могле далеко превазићи тренутни сукоб и трајно променити глобални финансијски поредак.

(Телеграф)