Рат је подигнут на нови ниво: Како су Хути за 18 сати освојили цијелу обалу

Наведеним успјехом Хути ( Поктер Ансар Алах) су нанијели тежак ударац јеменској влади коју подржава Саудијска Арабија. Аналитичари тај помак оцјењују најзначајнијим регионалним развојем догађаја откако су САД и Израел у фебруару извели нападе на Иран.

Ansar Allah Media Office via AP

Коријени сукоба с Ријадом сежу у 2004. годину, кад је шиитски покрет Ансар Алах, познатији као Хути, први пут дигао оружје против тадашњег јеменског предсједника Алија Абдулаха Салеха и оптужио Саудијску Арабију да финансира и усмјерава његов обрачун с њиховом заједницом у сјеверној провинцији Сада.

Након што су 2014. Хути искористили талас незадовољства корупцијом и заузели главни град Сану, приморавши предсједника на бијег у Аден, Саудијска Арабија улази у рат на челу коалиције арапских држава, званично с циљем враћања признате владе на власт, а стварно и због страха од иранског упоришта на својој јужној граници те жеље да осигура надзор над Баб ел Мандебом, кључним извозним коридором за властиту нафту.

Google maps

Тај је рат остао у застоју пуно десетљеће, упркос примирју из 2022, а садашња ескалација представља његов најинтензивнији наставак.

Освојили обалу за 18 сати

Други сукоб, онај с Израелом, има другачије исходиште.

Хути су готово од оснивања покрета деведесетих усвојили паролу познату као „ал-Сарха“ (Крик) – „Бог је највећи, смрт Америци, смрт Израелу, проклетство Јеврејима, побједа исламу“ – као дио шире антиимперијалистичке и антиционистичке идеологије блиске иранској револуционарној реторици, но до 2023. та је парола остала углавном симболичка.

Ansar Allah Media Office via AP

То се промијенило након напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023, кад су Хути почели испаљивати ракете и дронове према израелском лучком граду Еилату те нападати бродове у Црвеном мору, у знак, како тврде, солидарности с Газом.

Током идућих мјесеци погодили су Тел Авив једним пројектилом који је усмртио једну особу, док су остале пројектиле пресреле израелска, америчка и француска противаздухопловна одбрана.

Ansar Allah Media Office via AP

Тај се образац понављао у таласима, примирје у Гази у октобру 2025. привремено је смирило нападе, но борбе између Израела и Ирана, које су поново избиле ове године, потакнуле су хутисте да у јуну обнове блокаду бродова повезаних с Израелом, увлачећи тиме јеменски сукоб дубље у шири регионални рат.

Та два фронта данас се преплићу: искуство и оружје стечено у рату с Израелом и нападима на бродове у Црвеном мору, укључујући балистичке пројектиле и дронове набављене уз иранску помоћ, омогућили су Хутима да војно надмаше расцјепкане снаге јеменске владе и преузму цијелу обалу у муњевитом нападу који је трајао само 18 сати.

Ansar Allah Media Office via AP

Аналитичар Мохамад Елмасри с катарског Доха института оцијенио је да је ријеч о „борбеној сили напреднијој од оне с којом су се Саудијци сукобљавали прије десетак година“, додајући да је приступ иранском оружју хутистима омогућио изградњу импресивног арсенала.

Баб ел Мандеб

Баб ел Мандебом, којим дневно пролази око 12 одсто укупне свјетске трговине, додатно је добио на важности откако је Иран затворио Ормуски мореуз, којим је прије рата годишње пролазило око петине свјетских енергетских залиха.

Саудијска Арабија је након тога до максимума повећала капацитет нафтовода који сирову нафту пребацује с поља Абкаик до луке Јанбу на Црвеном мору – с пет на седам милиона барела дневно – због чега сада чак 21 одсто више саудијске нафте иде према Баб ел Мандебу него прије рата.

Управо је то учинило мореуз метом: промет саудијске сирове нафте кроз њега пао је у августу на око 400.000 барела дневно, број пловидби пао је за 60 до 70 одсто откако бродари избјегавају руту, а најновија ескалација донијела је додатни пад од 46 одсто. Тржишта су реаговала муњевито.

Хелима Крофт, аналитичарка „РБЦ Капитал маркетса“, упозорила је да је „поморски промет кроз Баб ел Мандеб озбиљно угрожен напредовањем хутиста“, оцијенивши да би пуни рат могао Брент гурнути до готово 122 долара до краја године.

Сличне пројекције дијеле и друге инвестиционе банке: „Голдман Сакс“ види могућност раста према 120 долара ако се сукоб одужи у 2027, док „Банк ов Америка“ очекује распон од 95 до 125 долара до краја године.

Међународна агенција за енергију саопштила је да ће глобална понуда нафте ове године пасти више него што је раније предвиђала, док је ОПЕК истовремено пети пут заредом смањио прогнозу раста глобалне потражње за 2026.

Према подацима ИЕА, Саудијска Арабија и Русија, други и трећи највећи свјетски произвођачи нафте, у августу су заједно црпиле око 5,5 милиона барела дневно мање него у јануару, што је комбиновани учинак рата с Ираном и рата у Украјини.

Задовољан Иран

За Техеран исход на терену има готово симболичку вриједност. „То у суштини значи да Иран сада контролише Ормуски мореуз, плус још нешто“, оцијенио је Алам Салех, професор међународних односа на Аустралијском националном универзитету, додајући да је Иран тиме „одиграо карту“ глобалних цијена нафте и енергетске безбједности.

Tanjug / AP / Osamah Abdulrahman

Андреас Криг, ванредни професор на лондонском Краљевском колеџу, ипак упозорава да су Хути „ужасни“ у управљању освојеним подручјима и да је мало вјероватно да ће моћи дугорочно одржати блокаду. Саудијска Арабија константно испаљује десетине пројектила на подручја под контролом хутиста, али засад без видљивог учинка, преноси Индекс.

Престолонасљедник Мохамед бин Салман двапут је телефоном затражио од предсједника Трампа директне америчке ваздушне ударе на хутисте, но Трамп је захтјев одбио, нудећи умјесто тога обавјештајну подршку.

Трамп је уједно признао да је мало вјероватно да ће рат завршити прије америчких међуизбора у новембру, а према „Волстрит џурналу“, његови савјетници у интерним разговорима већ спомињу тек 2029. као годину завршетка сукоба.