Рекорди падају, има мртвих: Топлотна купола пржи Европу

Метеоролози упозоравају да је ријеч о феномену који настаје када снажан систем високог притиска зароби врео ваздух над великим подручјем. Овога пута ријеч је о маси ужареног ваздуха која се из Сахаре шири према западној и централној Европи, доносећи температуре које у појединим дијеловима континента прелазе 40 степени Целзијуса.

Према писању листа Le Monde, Француска пролази кроз један од најтежих топлотних удара у новијој историји, а рекордне температуре посебно тешко погађају старије особе, хроничне болеснике и д‌јецу.

Француска биљежи рекордно топлу ноћ

Француска метеоролошка служба забиљежила је најтоплију ноћ откако постоје мјерења. Национални температурни индекс, који представља просјек података са 30 метеоролошких станица широм земље, достигао је 21,6 степени Целзијуса, чиме је оборен претходни рекорд из 2019. године.

Власти су увеле највиши степен упозорења у десетинама департмана, а стотине школа привремено су затворене због несносних услова за рад и боравак д‌јеце.

Француски премијер Себастијен Лекорну сазвао је кризни састанак владе након што је потврђено да је од 18. јуна чак 40 особа утопило покушавајући да се расхлади у ријекама, језерима и другим несигурним купалиштима. Према наводима француских власти, међу страдалима је велики број младих људи.

Додатну забринутост изазвала је смрт двоје д‌јеце, старости двије и четири године, која су пронађена мртва у аутомобилу. Истрага о узроку смрти још траје, али се не искључује утицај екстремних температура.

Угашен нуклеарни реактор због прегријане ријеке

Топлотни талас више не угрожава само здравље становништва већ и енергетску стабилност.

У Француској је привремено обустављен рад једног реактора нуклеарне електране Голфеш код Тулуза јер је температура воде у ријеци Гарони прешла безбједносни праг потребан за хлађење система.

Истовремено, цијене електричне енергије расту широм Европе због повећане потрошње за климатизацију и слабије производње из обновљивих извора енергије, јер високе температуре често прате и слаби вјетрови. О томе извјештава британски The Guardian, наводећи да су цијене струје на појединим тржиштима достигле највише нивое у посљедњих неколико година.

Италија, Шпанија и Њемачка под узбуном

Италијанско министарство здравља прогласило је црвени аларм за 15 градова, укључујући Рим и Милано, а упозорења важе и за бројне друге дијелове земље.

У Шпанији су поједине регије, међу којима су подручја око Кордобе и Билбаа, стављене под највиши степен упозорења због температура које прелазе 40 степени.

Њемачка такође биљежи посљедице екстремне врућине, а током протеклог викенда најмање пет особа изгубило је живот у несрећама повезаним с купањем.

Британија између олуја и рекордне врућине

Док се остатак континента бори с несносном врућином, Уједињено Краљевство истовремено пролази кроз неуобичајену комбинацију олуја и екстремних температура.

У Лондону је за само два сата регистровано око 3.000 удара муње, а обилне падавине изазвале су поплаве и поремећаје у саобраћају.

Британски метеоролози упозоравају да би наредних дана могли бити оборени јунски температурни рекорди, уз очекиване температуре близу 40 степени Целзијуса.

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш упозорио је током Климатске седмице у Лондону да се свијет налази усред климатске кризе.

"Лондон не зове, Лондон се кува" рекао је Гутереш, позивајући на смањење зависности од фосилних горива.

Стручњаци упозоравају: Ово постаје нова реалност

Научници истичу да овакви екстремни временски догађаји више нису изузетак.

Према подацима европске службе Коперникус, Европа се загријава приближно двоструко брже од глобалног просјека. Климатски стручњаци упозоравају да ће топлотни таласи у наредним деценијама бити све чешћи, дужи и интензивнији.

Посебно су угрожени старији грађани, д‌јеца, труднице, хронични болесници, радници на отвореном и особе које живе у лоше изолованим становима без могућности расхлађивања.

Здравствене службе широм континента позивају грађане да избјегавају боравак на отвореном током најтоплијег дијела дана, пију довољно течности и редовно провјеравају стање старијих чланова породице и комшија.

Док температуре настављају да расту, Европа се суочава с питањем које више није теоријско: да ли су градови, инфраструктура и здравствени системи спремни за климу која се мијења брже него икада раније?

/Независне новине/