Рекордне температуре, али Нијемци и даље не купују клима-уређаје: Ево зашто

Иако су топлотни таласи све чешћи и интензивнији, високи трошкови, начин градње и однос према климатизацији и даље успоравају њихову ширу употребу.

У земљама попут Сједињених Америчких Држава, Аустралије и Јапана, врући и спарни љетни мјесеци подношљивији су захваљујући хладном ваздуху који долази из клима-уређаја.

Међутим, у великом дијелу Европе рјешење је често знатно једноставније: спустити ролетне, укључити вентилатор и имати при руци довољно ледене воде, пише Euronews.

Према подацима америчког Министарства енергетике, око 90 одсто људи у САД-у има клима-уређај у свом дому. У Европи, која има сличну климу, тај проценат износи свега око 20 одсто, иако постоје велике разлике међу државама. У сунчаној Шпанији око половине домаћинстава има централне системе за хлађење, док је у Њемачкој тај удио свега око шест одсто.

Климе нису биле потребне

За то постоји добар разлог. Донедавно клима-уређаји у многим европским земљама, посебно на сјеверу, нису се сматрали неопходним.

Међувладин панел Уједињених нација за климатске промјене показао је да се екстремни топлотни догађаји повећавају брже него што су климатски модели предвиђали, посебно у западној Европи.

Aнализа европског истраживачког партнерства ClimaMeter, које анализира екстремне временске прилике, показала је да су температуре у јуну 2026. биле за око два до четири степена Целзијуса више него што би биле у сличним условима крајем 20. вијека.

Свијет

Драма на грчком љетовалишту! Огњен се изгубио у Паралији, хитно упућен апел

Оваква ситуација, рекао је у саопштењу италијански истраживач Томаси Алберти, који сарађује ClimaMeterom "доводи до наглог раста потражње за електричном енергијом за хлађење".

Потражња за клима-уређајима и расхладним уређајима у Њемачкој порасла је за 75 одсто између 2019. и 2024. године, која је била најтоплија година откако се воде мјерења. Еуровент, удружење индустрије гријања, вентилације, хлађења и расхладних система, такође биљежи "стабилан" раст посљедњих година.

Отпор према клима-уређајима

Упркос том тренду, отпор према клима-уређајима и даље постоји у Европи, рекао је замјеник генералног секретара Еуровента Стајн Ренебуг.

"У савјетима о томе како остати расхлађен, који круже друштвеним мрежама, и даље виђам препоруке да се избјегава кориштење клима-уређаја", рекао је за DW.

"Хлађење се и даље пречесто сматра луксузом", рекао је, додајући да високе температуре представљају озбиљан ризик за јавно здравље. "У Европи сваке године има десетине хиљада смртних случајева повезаних с врућинама".

Већина Европљана сматра да им њихови домови не помажу да остану расхлађени током љета. Многе куће и станови у Њемачкој и другим дијеловима сјеверне Европе пројектовани су тако да задржавају топлоту током хладних мјесеци, а не да омогућавају максимално хлађење када наступе врућине.

Једно недавно истраживање показало је да се готово половина испитаника широм Европске уније одлучила за боље засјењење и изолацију како би се заштитили од врућине. Ипак, многи сада разматрају и уградњу клима-уређаја.

"Дани ниске заступљености клима-уређаја у Европи ближе се крају", рекао је Helge Brinkmann, помоћник директора у Boston Consulting Group, специјализован за зелену енергију и заштиту животне средине, у индустријској анализи из септембра 2025. године.

Уградња клима-уређаја у старије европске стамбене објекте може бити изазовна.

"Иако се системи за хлађење лако уграђују у нове стамбене и пословне објекте, њихова накнадна уградња у постојећу инфраструктуру знатно је сложенија“, наводи се у анализи. Веће реновације омогућавају постављање нових система, али историјски градови широм Европе често имају "додатне регулаторне и естетске препреке".

Осим тога, многим подстанарима правила не дозвољавају постављање расхладних уређаја у изнајмљеним становима или нису спремни да улажу велика средства у туђу некретнину. Зато се људи у земљама попут Њемачке, Данске и Аустрије, гд‌је око половине становништва живи у изнајмљеним становима, одлучују за мање ефикасна рјешења за хлађење.

Хлађење као "озбиљно друштвено и јавноздравствено питање"

Трошкови су још један разлог због којег многи Европљани одустају од уградње клима-уређаја. Раст цијена енергије чини расхлађивање скупим, а 38 одсто испитаника у истраживању спроведеном широм ЕУ показало је да не може приуштити одржавање дома расхлађеним.

Студија италијанских истраживача из 2020. године, која је анализирала како глобално загријавање подстиче раст употребе клима-уређаја у умјереним земљама попут Француске, Шпаније, Шведске и Холандије, указала је да ће грађани са нижим примањима бити несразмјерно погођени како хлађење буде постајало све неопходније.

Ренебуг је рекао да се зимско гријање сматра основном потребом, али да за хлађење то још није случај.

"Можда би било прикладно признати да немогућност одржавања зграда довољно расхлађеним током љета такође постаје озбиљно друштвено и јавноздравствено питање", рекао је.

Свијет

Избо дјецу ножем, па изазвао хаос: Проглашен кривим монструм из Даблина

Брига за животну средину такође је успорила ширу употребу клима-уређаја у Европи.

Поједине студије показале су да употреба клима-уређаја може повећати спољашњу температуру за неколико степени, стварајући зачарани круг.

Постоје еколошки прихватљивије алтернативе стандардним клима-уређајима.

"Нове зграде могу бити пројектоване тако да имају мање потребе за хлађењем, а могу користити и алтернативе системима климатизације", рекао је Жан-Себастјен Брок из Института за европску енергетску и климатску политику током топлотног таласа у јулу 2025. године.

Свијет

Србин пуцао са балкона, њемачка полиција хитно опколила зграду

Те алтернативе укључују пројектовање објеката које омогућава слободно струјање ваздуха кроз просторије, као и кориштење материјала који мање задржавају топлоту. Такође се користе боља рјешења за заштиту од сунца, попут ролетни, тенди и кровних надстрешница. Топлотне пумпе, иако су углавном скупље, могу служити и за гријање и за хлађење дома те помоћи у смањењу укупних емисија угљен-диоксида домаћинства.

Зеленило и водене површине такође помажу у расхлађивању градова и смањењу ефекта урбаних топлотних острва, а многи градови улажу у заједничка рјешења попут система за распршивање воде и јавних центара за расхлађивање. У градовима као што су Париз, Стокхолм и Копенхаген, системи даљинског хлађења користе расхлађену воду и подземне цјевоводе како би хладили више зграда умјесто појединачних објеката.

Паметне технологије које укључују сензоре и вјештачку интелигенцију могу нове клима-уређаје учинити и до 40 одсто ефикаснијим, снижавајући температуру, али и емисије.