Захват од 6 сати завршили за 30 минута: Хуманоидни роботи први пут успјешно оперисали животињу

Ријеч је о значајном кораку у развоју роботске хирургије, који би у будућности могао да помогне у рјешавању недостатка хирурга, посебно у срединама у којима недостаје медицинско особље.

Хирурзи који се баве ријетким и сложеним операцијама имају једну од највећих стопа професионалног сагоревања, а разлог су честа хитна путовања, изузетно захтјеван посао са великим ризиком и притисци које носи здравствени систем, према подацима Америчког љекарског удружења. Управо зато је потреба за новим рјешењима све већа, а у будућности би једно од њих могли бити роботи-хирурзи.

Тим инжењера и хирурга са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу недавно је објавио резултате два успјешна претклиничка испитивања која показују да би хуманоидни роботи могли да постану вриједни чланови хируршких тимова. Роботи су извели две демонстрационе операције користећи обичне ручне хируршке инструменте намјењене људским љекарима.

Иако се роботске руке већ годинама користе у операцијама на даљину, па чак и током свемирских мисија, истраживачи истичу да су ово прва испитивања у којима су хуманоидни роботи могли да рукују класичним хируршким инструментима на исти начин као човјек.

Свијет

Дјевојка усвојила пса, он је унаказио!

У првом испитивању један робот је, уз помоћ људског асистента, успјешно уклонио жучну кесу живој свињи, док је лиценцирани ветеринар надгледао анестезију и стање животиње. У другом експерименту два робота су сарађивала и извела исту лапароскопску операцију без људског хирурга поред операционог стола.

За разлику од данашњих хируршких система, попут широко распрострањеног "Да Винчија", који су масивне машине са три или четири роботске руке и тежином од око 817 килограма, овај нови робот "Сурџи (Surgie)" тежак је свега око 27 килограма.

Поред тога што користи стандардне хируршке инструменте, може и да хода. Зато истраживачи верују да би у будућности могао чак и самостално да доноси инструменте осталим члановима хируршког тима. Према ријечима научника, овакви роботи могли би да се користе у операционим салама у којима нема простора за велике роботске системе, али и у срединама које се суочавају са недостатком медицинског особља.

Добро прихваћени у операционој сали

Након операција, хирурзи који су сарађивали са роботима попунили су анкете у оквиру студије. Даљински оператери процијењивали су ергономију система и прецизност управљања, док су остали чланови тима оцењивали сарадњу са роботима.

Фудбал

Бивши фудбалер Бундеслиге у коми: Хрвату се бори за живот послије тешке операције

"Били смо изненађени колико се 'Сурџи' добро уклопио у наш радни простор и ток рада", рекао је коаутор студије и специјализант опште хирургије Никита Тареја.

Напредак је већ значајан - роботска лапароскопска операција која је у ранијој фази развоја трајала око шест сати сада се може извести за приближно 30 минута.

Истраживачи, међутим, признају да још постоје неки изазови. Један од главних проблема је кашњење сигнала приликом даљинског управљања, што је посебно важно за операције на великим удаљеностима. Такође, систем још увијек захтјева повремену рекалибрацију, а операције су спорије него код искусних хирурга, преноси "Форбс".

(рт балкан)