Румунија гаси обје нуклеарне електране због Дунава

30.07.2026 13:12

Коментари:

0
Снимак направљен дроном приказује насукани швајцарски брод-хотел на ријеци Дунав код Ђењуа, у Мађарској, у уторак, 28. јула 2026. године, након што се брод насукао због изузетно ниског водостаја. Путници су претходно већ евакуисани
Фото: Tanjug/Csaba Krizsan/MTI via AP

Румунија ће у четвртак привремено искључити и други нуклеарни реактор у електрани Чернавода на Дунаву, само три дана након што је због рекордно ниског водостаја ријеке угашен први реактор. То ће бити први пут да су оба реактора истовремено ван мреже због недостатка воде, саопштило је румунско Министарство енергетике.

Државна компанија Нуклеарелектрика (Nuclearelectrica) управља са два реактора снаге по 706 мегавата у нуклеарној електрани Чернавода, која производи око петине укупне електричне енергије у Румунији.

Искључење оба реактора додатно ће повећати зависност земље од увоза електричне енергије и извршити притисак на цијене струје, које су већ порасле због великих врућина широм Европе и повећане потрошње за климатизацију, преноси Ројтерс.

Румунске власти су почетком седмице саопштиле да се максимална потрошња електричне енергије процјењује на око 7,3 гигавата, док је домаћа производња, прије гашења другог реактора, износила око 4,3 гигавата. Уобичајена производња у земљи креће се око седам гигавата.

Проблеми изазвани ниским водостајем нису погодили само Румунију. И мађарска нуклеарна електрана Пакш била је приморана да из истог разлога искључи један од своја четири реактора.

Према подацима румунске Агенције за управљање водама, проток Дунава на улазу у Румунију у уторак је пао на свега 1.650 кубних метара у секунди, док уобичајени јулски просјек износи око 4.750 кубних метара у секунди.

Прогнозе показују да би проток до 4. августа могао додатно да опадне на 1.500 кубних метара у секунди, што је близу историјског минимума од 1.400 кубних метара у секунди, забиљеженог 1985. године.

Екстремне врућине додатно погоршавају ситуацију. Према подацима Ројтерсовог климатског монитора (Reuters Climate Monitor), просјечна максимална температура у западној Европи у сриједу је износила 31 степен Целзијуса, што је 7,4 степена изнад просјека за крај јула.

Такви временски услови повећавају потрошњу електричне енергије и истовремено отежавају рад енергетских постројења која зависе од воде за хлађење.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: