Русија оптужила Украјину за нападе код највеће нуклеарке у Европи

Портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је да украјинске снаге покушавају да дестабилизују рад електране и застраше њене запослене.

Према њеним ријечима, украјинска војска је посљедњих дана извела више напада на цивилне објекте у Енергодару, граду у којем живи велики број радника нуклеарне електране.

Захарова тврди да су међу погођеним објектима умјетничка школа и ватрогасно-спасилачка станица. Наводи Москве о одговорности украјинских снага за ове нападе нису независно потврђени.

Осим Украјине, Захарова је критиковала и Међународну агенцију за атомску енергију (ИАЕА), којој замјера што није одлучније реаговала на дешавања у близини нуклеарног постројења.

"Приморани смо да констатујемо да су међународна тијела, прије свега ИАЕА, веома уздржано реаговала на провокативне поступке Кијева", рекла је Захарова.

Она је незадовољна и тиме што агенција није директно означила Украјину као одговорну за нападе.

"Неспособан да директно нападне нуклеарну електрану Запорожје, режим у Кијеву наставља своје узалудне покушаје дестабилизације рада електране застрашивањем њеног особља", изјавила је Захарова.

Отишла је и корак даље, тврдећи да Украјина настоји да изазове што већи број жртава и створи радиоактивно контаминирано подручје око Запорожја. За овакве оптужбе, међутим, није понудила доказе који би се могли независно провјерити.

Међународна агенција за атомску енергију раније је потврдила да су се у близини нуклеарке догодили напади дроновима, али није утврдила ко стоји иза њих.

Почетком октобра ИАЕА је упозорила да војне активности у околини постројења представљају озбиљну опасност за његову безбједност.

Према извјештајима агенције, 19, 20. и 27. септембра нападнута је оближња термоелектрана Запорожје, при чему су оштећени трансформатори важни за снабдијевање нуклеарке електричном енергијом.

У нападу 22. септембра оштећена је и станица за праћење радијације, због чега је смањена могућност надзора нивоа зрачења у околини електране. Агенција је евидентирала и нападе на објекте у Енергодару.

Ипак, у својим извјештајима ИАЕА није навела ко је одговоран за ове инциденте.

Генерални директор агенције Рафаел Гроси позвао је Русију и Украјину на уздржаност, упозоравајући да напади на нуклеарна постројења, али и инфраструктуру од које зависи њихово напајање електричном енергијом, носе озбиљне ризике.

Нуклеарна електрана Запорожје највећа је у Европи.

Електрана има шест нуклеарних реактора, који су постепено заустављени и тренутно не производе електричну енергију.

Међутим, престанак производње не значи да је нестала опасност од нуклеарне несреће.

Иако реактори нису у погону, електрани је и даље потребно непрекидно снабдијевање струјом како би функционисали системи за хлађење и остала безбједносна опрема.

Управо због тога оштећења далековода, трансформатора и других дијелова електроенергетске мреже представљају озбиљан проблем.

У случају прекида спољног напајања, електрана мора да користи резервне дизел-генераторе. Уколико би прекид потрајао, а резервни системи отказали, постојала би опасност од тешке нуклеарне несреће.

Запорожје је током рата више пута остајало без везе са спољном електроенергетском мрежом.

Посљедњи велики прекид почео је 20. августа ове године, када је електрана остала без спољног напајања и прешла на резервне генераторе.

Снабдијевање електричном енергијом обновљено је 7. септембра, након поправки које су обављене уз договор о привременом прекиду ватре.

Почетком октобра ИАЕА је поново разговарала са представницима Русије и Украјине о могућности привременог обустављања борби како би се омогућила санација оштећене електроенергетске инфраструктуре.

Стручњаци ове агенције непрекидно су присутни у електрани од 1. септембра 2022. године, гдје прате стање нуклеарне безбједности и извјештавају о инцидентима.

Москва и Кијев настављају да међусобно размјењују оптужбе за нападе на подручје Запорожја, док ИАЕА упозорава да сваки нови инцидент у близини нуклеарке повећава ризик од несреће са озбиљним посљедицама.