Стравичан низ мајки које убијају своју дјецу: Да ли је примјер Линдзи Кленси покренуо опасан талас?

Стручњаци упозоравају на могућност такозване "социјалне заразе", односно да интензивно медијско извештавање о једном случају може утицати на друге рањиве особе. Ипак, наглашавају да за сада нема доказа да су ови случајеви повезани.

Случај Линдзи Кленси у центру пажње

Линдзи Кленси је оптужена да је задавила своје троје дјеце - петогодишњу Кору, трогодишњег Досона и осмомјесечног Калана - а потом покушала да изврши самоубиство скоком са прозора другог спрата. Преживела је, али је остала парализована од струка наниже.

Њена одбрана тврди да је патила од тешке постпорођајне психозе, која у месецима прије смрти дјеце није била правилно дијагностикована.

Кленси се изјаснила да није крива због недостатка кривичне одговорности, а суђење је завршено без пресуде јер порота није успјела да постигне једногласну одлуку.

Случај је изазвао велику пажњу јавности, а бројне жене окупиле су се испред суда како би јој пружиле подршку, тврдећи да је заказао здравствени систем, а не да је поступала из злобе.

Стручњаци упозоравају на могући ефекат имитације

Дан Ромер из Центра за јавну политику Аненберг сматра да би интензивно медијско извјештавање могло да утиче на особе које су већ у озбиљној психичкој кризи.

- Ово се уклапа у модел социјалне заразе, посебно због пажње коју случај добија - рекао је Ромер.

Он је раније проучавао да ли је популарна Нетфликсова серија "13 разлога зашто" могла да допринесе порасту самоубистава међу младима. Према његовим ријечима, праћење случаја Кленси, али и праћење људи који су јој пружали подршку, могло је да одјекне код других психички рањивих мајки.

Психијатар Сузан Хатерс Фридман, стручњак за убиства дјеце која почине њихове мајке, упозорава да је случај Кленси добио неуобичајено велику медијску пажњу.

Она поставља питање да ли би таква изложеност могла да наведе неку особу да размишља о сличном поступку како би и сама привукла пажњу.

Ипак, стручњаци упозоравају и на могућност пристрасности у потврђивању већ формираних увјерења: јавност можда не биљежи стварни пораст оваквих злочина, већ им придаје више пажње зато што је случај Кленси у центру интересовања.

Најмање осам случајева од почетка суђења

Међу случајевима који су привукли пажњу медија налази се и случај Кори Волш из Илиноиса, која је осумњичена да је у септембру објесила свог двогодишњег сина Барета, а затим покушала да се убије.

Њен адвокат тврди да је доживљавала психотичну епизоду, а према наводима из извјештаја, интензивно је пратила суђење Линдзи Кленси.

У Индијаније Алиша Калдерон осумњичена да је убила свог деветогодишњег сина Џулијана, а затим себи одузела живот. Неколико недјеља раније, на друштвеним мрежама подијелила је апел за прикупљање новца за породицу Кленси.

У Сјеверној Дакоти, Кејли Ерхарт је осумњичена да је у августу убила своје двоје дјеце. Према наводима из случаја, отуђеном супругу послала је поруку: "Поздрави се са својом дјецом."

У Пенсилванији је Металика Роуз Харисон осумњичена да је убила супруга и трогодишњег сина у одмаралишту, а затим покушала да се убије. Према наводима из извјештаја, злочин се догодио посљедњег дана породичног одмора.

Још један случај односи се на Џанику Елингтон из Вашингтона, која је осумњичена да је ножем напала своје ћерке на ауто-путу, након што је говорила да их неко прати, а затим намерно изазвала саобраћајну несрећу.

Зашто се то дешава?

Убиства дјеце која почине њихове мајке ријетка су, али стручњаци наводе неколико могућих мотива. Према анализи америчких података о криминалу из периода од 1976. до 2007. године, годишње се бележило око 200 случајева у којима мајке убију своју дјецу.

Психијатар Филип Џ. Ресник је још шездесетих година издвојио неколико образаца: родитељ може да одбацује дјете, злостављање и занемаривање могу да претходе злочину, а у неким случајевима родитељ покушава да се освети другом родитељу.

Свијет

Порота три пута без договора: Поништено суђење мајци оптуженој за убиство троје дјеце

Постоје и случајеви у којима особа, услед озбиљног психичког поремећаја, погрешно верује да делује у интересу детета или не може да поднесе помисао да га остави након сопственог самоубиства.

Стручњаци истичу да се многи ранији случајеви односе на новорођенчад и бебе, док су у неколико недавних случајева жртве била старија дјеца.

Додатну узнемиреност изазива чињеница да су неке од осумњичених мајки на друштвеним мрежама објављивале фотографије које приказују наизглед срећан породични живот непосредно прије трагедије.

Ромер упозорава да медијска изложеност може да утиче на понашање рањивих људи, али узрочна веза у овим случајевима још није доказана.

- Случај Линдзи Кленси навео је више жена да разговарају о убиствима дјеце - рекла је Хатерс-Фридман, додајући да о тој теми не разговарају само новопечене мајке, већ и људи из различитих друштвених група, пише Њујорк пост.