Граорац: Оно што не желимо да нама раде, не радимо ни ми другима

"Недавно смо имали из Института за нестала лица да је од сад активан Фонд путем којег би се плаћале информације о појединачним и масовним гробницама. Оно што нажалост можемо рећи је да је то да је мало вјероватно да ће се на такав начин доћи до неких нових инфрмација јер прошло је много година и свако онај који је до сада имао жељу или потребу да каже ако је има сазнања о некој масовној или појединачној гробници, он би то свакако већ до сада урадио", каже Граорац.

Према њеним ријечима, рад на терену је искључиво оно што може донијети резултате. Од краја рата прошло је више од 30 година, а они који су били учесници истог или имали нека сазнања су људи са којима директно треба разговарати.

"У колико данас људи знају нешто и желе искрено подијелити, они ће је подијелити без обзира на сав новац који дате јер просто размишљају о оним породицама које траже своје нестале и да им ријеше то њихово најважније питање.

Како каже, недавно исписивање графита на муралу српске тробојке у Источном Новом Сарајеву показује да грађење заједничке будућности засигурно није могуће.

У Српској таквих пријема нема

"Таквих примјера нема у Републици Српској, ми се некако водимо тим да оно што не желимо да раде нама не радимо и ми другима и у принципу таквих и сличних испада скрнављења споменика на гробљима сигурно, таквих ствари је бијело немогуће забиљежити у прошлом периоду у Републици Српској", наводи Граорац и додаје "то говори о нашем односу и према жртвама и према ономе што смо као народ проживјели и тако на крају крајева очекујемо да се према нашим жртвама понашају сви они који живе у ФБиХ".

Натпис на застави Републике Српске није довео до осуде представника Бошњачког народа већ напротив, до распиривања све веће мржње. Само спрјечавањем и кажњавањем таквог дијела можемо спријечити да се слично или још горе понови, појашњава Граорац.

Будућност српског народа

"Чињеница да смо се сви као народ замислили, с ким то живимо и гдје градимо нашу будућност и оно што нас је отријезнило јесте да схватимо да морамо да узмемо ствар у своје руке и да истину о страдању српског народа морамо презентовати јер је она годинама чучала негдје сакривена. Све оно што је довело до страдања цивила, тај народ се не може сматрати геноцидним", рекла је Граорац.

Случај младића који је исписивао графит на муралу српске тробојке није једини, сви који га окружују мисле исто каже Граорац те додаје да и 31 годину након рата не можемо размишљати о нечему позитивном као ни заједничкој будућности која би водила ка некој врсти сарадње.