САД повукле бомбардере из Велике Британије

Званичник Пентагона је у недјељу у саопштењу потврдио да је Пентагон уклонио своје бомбардере - којих се сматра да је око дванаест, типа Б-1 - из базе назад у њихове матичне станице у Америци.

Амерички медији су извијестили да је нова пријетња довела до уклањања бомбардера, што је услиједило након великог инцидента 27. септембра, када је полиција упозорена на три „сумњива возила“ у близини ваздухопловне базе.

Пет мушкараца је првобитно ухапшено због сумње на терористичка дјела, а потом је пуштено уз кауцију.

Шести мушкарац, држављанин Велике Британије и Ирана, такође је касније ухапшен и пуштен уз кауцију.

Званичници Vajthola су потврдили да у вези са пријетњама са којима се тренутно суочавају „постоји континуирани висок темпо пријетњи из Ирана према Великој Британији и логично је да би америчке ваздухопловне базе биле прилично високо на било којој листи циљева“.

Такође није оспорено да је одлука Вашингтона била одговор на инцидент у ваздухопловној бази у Глостерширу.

Би-Би-Сију је речено да је ријеч о војној, а не политичкој одлуци, донесеној на оперативном нивоу, те да је америчка војска о њој обавијестила британске колеге.

Министарство одбране Велике Британије није коментарисало ове наводе.

Интернет странице за праћење летова показале су да су бомбардери Б-1 у недјељу полетјели из базе РАФ Ферфорд.

„Њујорк тајмс“ објавио је, позивајући се на двојицу америчких званичника, да су амерички команданти добили нове информације о наводној завјери против РАФ Ферфорда коју подржава Иран.

Лист наводи да су нове информације дио упозорења о пријетњама која су стигла још прије три седмице, али да су званичници брзо реаговали након што су се у посљедња 24 часа појавили конкретнији детаљи.

Бомбардери су, према наводима медија, полетјели док су авиони за допуњавање горива у ваздуху још били ангажовани како би подржали њихов лет према Сједињеним Америчким Државама.

Неколико дана након инцидента у бази РАФ Ферфорд, премијер Енди Бернам рекао је да постоје „јаке индикације“ да је Иран имао улогу у инциденту, али није изнио додатне детаље.

Техеран је снажно негирао било какву умијешаност.

Првобитно је пет мушкараца, старости од 23 до 25 година, ухапшено у раним јутарњим часовима након што је пријављено да се возила крећу према бази којом управља Америчко ратно ваздухопловство (USAF).

Сва петорица су британски држављани из Лондона.

Ухапшени су због сумње да су починили кривична дјела у вези са експлозивом, а касније и због сумње да су припремали терористички акт. Потом су пуштени уз кауцију, у поступку који је полиција описала као „истражну одлуку“ засновану на „искуству и стратегији“.

Шести мушкарац, стар 25 година, ухапшен је у четвртак у Лондону због сумње да је припремао терористичке акте.

Противтерористичка полиција потврдила је у суботу да је и он пуштен уз кауцију.

РАФ Ферфорд, смјештен у Котсволдсу, деценијама се користи као истурена оперативна локација америчког ратног ваздухопловства.

Посљедњих мјесеци САД су из те базе слале бомбардере Б-1 и Б-52 према Блиском истоку, након што је Велика Британија одобрила амерички захтјев да базу користи за одбрамбене нападе на Иран.

Становници који живе у близини базе рекли су за Би-Би-Си да осјећају олакшање због одласка бомбардера. Једна мјештанка навела је да јој је лакнуло због буке, али и да се посљедњих седмица осјећала „све рањивије“.

Други мјештанин, који је из своје баште посматрао како се бомбе утоварују у авионе, рекао је да је знао да се нешто дешава када је у недјељу видио авионе како одлазе „један за другим“.

Повлачење бомбардера долази у тренутку када САД покушавају да се опораве од штете коју су њиховим авионима нанијели ирански прецизни напади.

Технички је могуће да САД изводе прецизне ударе директно са своје територије, без кориштења базе у Великој Британији, као што је био случај током прошлогодишње операције „Поноћни чекић“ (Midnight Hammer).

Ипак, повлачењем бомбардера из РАФ Ферфорда САД остају без важног упоришта изван континенталне Европе.

Езра Коен, који је био званичник Министарства одбране током прве администрације Доналда Трампа, оцијенио је да је премјештање авиона из базе РАФ Ферфорд била „разумна одлука“.

Он је у емисији „Тудеј“ (Today) на Би-Би-Си Радију 4 рекао да су у питању веома специфични авиони који се више не производе и којих САД имају ограничен број.

„Бомбардер Б-1 је стратешка предност и предузећемо кораке да га заштитимо од свих врста пријетњи“, рекао је Коен.

Он је додао да таква одлука „повећава цијену напада на Иран“, јер ће војни авиони убудуће морати да полијећу или из САД или из неке друге базе у Европи.

Иран је у јулу саопштио да „свака база која се користи за агресију на иранску територију представља легитимну мету“ за његове снаге.

Неколико дана након инцидента, а прије хапшења шестог мушкарца, амерички државни секретар Марко Рубио рекао је за „Фокс њуз“ да је очигледно да је у случај био умијешан страни актер.

Рубио није изнио додатне детаље, наводећи да је ограничен у ономе што може јавно да каже.

Амерички предсједник Доналд Трамп посебно је изјавио да је „изненађен“ што је петорица мушкараца пуштена уз кауцију.

„Знамо све о њима, ми их не бисмо пустили“, рекао је Трамп, додајући да је Велика Британија „веома блиско“ сарађивала са САД у овом случају.

Многи бомбардери Б-1 који су летјели из Велике Британије били су наоружани прецизно навођеним бомбама за пробијање бункера, које имају ојачано кућиште намијењено продирању у утврђене или подземне циљеве, попут складишта оружја.

Носили су и ракете ваздух-земља намијењене нападима на снажније брањене циљеве дубље на територији Ирана.

Свака мисија бомбардовања, у зависности од локације циља, вјероватно би трајала између 12 и 15 часова у оба смјера, уз допуњавање горива у ваздуху током одласка и повратка.

Пентагон је нагласио да амерички бомбардери и даље могу да извршавају мисије „било гдје и било када“, укључујући операције које почињу и завршавају се на континенталном дијелу Сједињених Америчких Држава.

Бомбардери Б-52 посљедњи пут су кориштени у марту, након одлуке бившег британског премијера сера Кира Стармера да дозволи САД да користе британске базе, укључујући РАФ Ферфорд, за „одбрамбене“ ударе на иранске капацитете.

Сукоб се проширио широм Блиског истока након што су САД и Израел 28. фебруара покренули широке нападе на Иран.

Иран је одговорио нападима на Израел и државе савезнице САД у Персијском заливу.