Шта је омега блок који је у Европи узроковао огромне проблеме

Овај феномен је добио име по томе што изгледом подсјећа на велико грчко слово омега (Ω). Ријеч је о пољу топлог и стабилног високог ваздушног притиска (антициклон), које остане „заробљено“ између два система ниског притиска (циклона) с његове лијеве и десне стране.

Како долази до „блокаде“ времена

Израз „блок“ односи се на појаву у којој је топло поље високог притиска непомично и блокирано. У нормалним околностима, снажна ваздушна струја у атмосфери, позната као млазна струја, непрекидно преноси временске системе са запада на исток, доносећи смјену сунца и кише.

Међутим, током омега блока, тај уобичајени ток бива поремећен. Млазна струја почиње нагло да кривуда далеко ка сјеверу и југу, изолујући споменуте системе притиска. Усред слабијих управљачких вјетрова и специфичних температурних контраста у атмосфери, ствара се овај споро покретни, „закључани“ временски образац.

Резултат тога је врео и непомичан ваздух који данима стоји изнад истог подручја. Омега блокови обично трају између три и десет дана, али у екстремним случајевима могу потрајати и седмицама.

Ефекат топлотне куполе

У самом центру овог феномена, испод поља високог притиска, вријеме постаје екстремно топло и суво. Висок притисак попут поклопца спречава формирање облака, што резултира потпуно ведрим и сунчаним небом, а то омогућава температурама да непрестано расту.

Управо ове околности тренутно „прже“ Француску и Шпанију, гдје су температуре премашиле 40 степени Целзијуса. С друге стране, у регијама које се налазе унутар система ниског притиска, који с обје стране уоквирују овај топлотни талас, већа је вјероватноћа за хладније и кишовито вријеме.

Најбољи примјер за то је Велика Британија, која се нашла на самој граници између система високог притиска и хладнијег ваздуха на сјеверозападу. Према подацима британске метеоролошке службе (Мет офис), то доноси интензивне врућине на југу и истоку земље, док су на сјеверу и западу забиљежене знатно ниже температуре и киша.

Веза с климатским промјенама

Научници се још увијек нису у потпуности усагласили око тога како тачно климатске промјене утичу на учесталост самих атмосферских блокада попут ове.

Међутим, глобални научни консензус је потпуно јасан: климатске промјене доказано повећавају учесталост и интензитет самих топлотних таласа. Емисије гасова с ефектом стаклене баште, које настају углавном сагоријевањем угља, нафте и гаса, загријале су планету за 1,3 степена у односу на прединдустријско доба.

Та виша полазна тачка значи да сваки нови топлотни талас креће с вишег нивоа и достиже много више температуре.

„Европа сада пролази кроз топлотне таласе који су за два до четири степена топлији него што би били без глобалног загријавања које је изазвао човјек“, објаснила је Клер Барнс, научна сарадница за екстремне временске прилике и климу на Империјал колеџу у Лондону.

Као крајњи резултат, када се поклопе природни атмосферски феномени попут омега блока, врућина која из њих проистекне постаје знатно интензивнија и опаснија, преноси агенција Ројтерс.

(Кликс)