Стиже златна валута! Кина уводи алтернативу америчком долару

Истог дана на снагу ће ступити ограничење трговине на мало у златним сертификатима, које ће отежати спекулацију у вези са златом и омогућити формирање реалне цијене тог драгоцјеног метала. Све то допринијеће стварању реалне подлоге у физичком злату за кинеску валуту, те омогућити њену даљу интернационализацију.

Велике кинеске банке, као што су Индустријска и комерцијална банка Кине (ICBC), Поштанска штедионица и друге, објавиле су да ће од 24. јула обуставити услугу трговине златним сертификатима (или "папирним" златом) за грађане.

Пад повјерења у долар и бијег у злато

Кинеска централна банка, за коју се вјерује да посједује око 2.300 тона злата, није усамљена у настојању да битно увећа резерве тог метала, јер посљедњих година слично поступају и у многим другим земљама (нарочито оним са Блиског истока и из Источне Европе и Африке). Злато је, заправо, већ надмашило доларске обвезнице као најкрупнији посјед централних банака.

Та куповина злата израз је жеље за смањењем зависности од долара. Посљедица је злоупотребе међународних система плаћања и чињенице да трансакције у доларима обавезно пролазе кроз америчке банке, усљед чега су изложене блокади, односно санкцијама.

Посебан проблем је трајно замрзавање, односно запљена стране доларске имовине на чувању у банкама Запада, које су САД и друге чланице њиховог геополитичког блока спроводиле у односу на Авганистан, Сирију, Иран и Русију – нарочито су драконске санкције и запљене против Москве покренуле лавину куповине злата.

Још један велики узрок за пад повјерења у долар и бијег у злато јесте и велика задуженост америчке државе, која сада мора да троши око 20 одсто свог годишњег прихода од пореза само да би намирила камату на дивовски дуг од близу 40 билиона (40.000 милијарди) долара – то многе аналитичаре наводи на помисао да ће се она просто опредијелити за штампање новца како би покрила дугове, што би даље обезвриједило долар, који је од 2020. до данас усљед инфлације изгубио око 23 одсто своје вриједности.

То у суштини значи да ће у тој азијској држави од тог дана бити могуће слободно трговати само правим, физичким златом.

Званично, то чине да би обичне грађане заштитиле од колебљивости, односно нестабилности тржишта, те могућих великих губитака.

Конкретан повод је јагма за златом до које је дошло у јануару, када је тај ријетки, драгоцјени метал достигао тржишну цијену од преко 5.300 америчких долара за унцу.

Тада су на десетине хиљада грађана у Кини, мотивисани прогнозама о паду вриједности долара, предстојећем рату у Заливу и процјенама да би злато, које се већ налазило на највишем нивоу икада, могло надаље да вишеструко скочи, похитали у златаре и на берзу не би ли се докопали физичког и папирног злата.

Убрзо, међутим, цијена злата је пала за око петину и многи мали инвеститори зачас су изгубили добар дио уштеђевине коју су уложили у ту куповину, па су власти у социјалистичкој Кини процијениле да је трговина златом постала фактор друштвене нестабилности који треба зауздати.

Варљиво тржиште злата и могући нагли колапс

Међу бизнисменима и инвеститорима у Источној Азији ових дана се, међутим, шири виђење да је заштита обичног грађанства од варљивог тржишта злата и његовог евентуалног наглог колапса заправо изговор за нешто што представља дубоку реформу, која ће вјероватно имати посљедице за економију читаве планете.

Сматрају да је ријеч о потезу кинеске државе који задире у саму срж питања шта је новац и колико треба да буде вриједан, односно, покушају да се редефинише новац.

Интензивна куповина и гомилање злата 2020. године

Наиме, по њима, ограничавање трговине златним сертификатима заправо има за циљ да се уведе ред на тржишту злата, да се елиминише спекулација, попут трговине на маргини (куповине капиталом позајмљеним од брокера).

Даље, сертификати представљају потврду да неко посједује злато, али су сами по себи комад папира, а не сама златна полуга, па код њих постоји сталан латентни ризик од штампања без покрића или фалсификовања.

Систем за клиринг и поравнање злата

А кинеска држава жели поуздано тржиште злата ослобођено од проблема хартија без покрића и фалсификата, не само зато да би штитила грађане од криминала, већ и из, у овом тренутку, дубљег разлога – она 24. овог мјесеца у Хонгконгу званично отвара и систем за клиринг и поравнање злата, који је већ почео са пробним радом и који ће имати своје трезоре за тај неуништиви метал капацитета преко 2.000 тона, те функционисати повезан с берзом злата у Шангају.

Тај систем ће бити први те врсте ван Запада и омогућиће формирање цијене злата у Азији која вјерније одражава стање на том континенту, односно, формирање цијене без великог спекулативног утицаја трговаца из лондонског Ситија и њујоршког Вол стрита.

Такође, разликоваће се од берзи на Западу, јер ће се превасходно базирати на трговини правим златом, а не папирним тапијама.

Да би тај систем могао добро да ради, потребно је знати реалну вриједност (цијену) злата, а за то је потребно елиминисати спекулативно дјеловање којим се она искривљује и замагљује.

Присуство велике количине хартија (сертификата) за које постоји сумња да немају покриће у правом злату потискује цијену тог метала наниже, па ће, сматрају економисти, ограничење трговине тим хартијама омогућити корекцију цијене злата навише.

Систем који ће се разликовати од берзи на Западу

Оно што је битно не само за економију Кине, већ и много шире, јесте да се систем за клиринг и поравнање у злату у Хонгконгу успоставља у склопу настојања кинеске владе да обезбиједи потпору у злату за своју валуту јуан.

Централна банка и други субјекти у Кини у протеклих неколико година куповали су велике количине злата, а кинеске рударске компаније улагале огромне своте у преузимање и развој рудника тог метала широм свијета. Кина је, дакле, вриједно и упорно радила на стварању резерви потребних да се оформи реална подлога за сопствену валуту.

Конкретно, кинеска централна банка и компаније почеле су с интензивном куповином и гомилањем злата 2020. године, а највеће количине увожене су у периоду од јуна 2022. до маја 2024. – званично, између 160 и 230 тона мјесечно, мада има економиста који не оклијевају да кажу да је права цифра вјероватно знатно виша.

Изградња темеља од злата

Раст кинеског увоза злата поново се интензивирао од почетка ове године и у периоду фебруар–мај износио је више од 150 тона мјесечно. (Овдје ваља примијетити и да је Кина, паралелно са куповином злата, продавала америчке обвезнице укупне вриједности од око 500 милијарди долара.)

То је смјер дјеловања дијаметрално супротан курсу који је заузела америчка држава када је 1971. године одвојила долар од златне подлоге и почела с његовим практично неограниченим штампањем и извозом у иностранство, притом га везујући за црно злато, захваљујући пристанку арапских држава произвођача нафте да се трговина њоме деноминује у доларима.

Кина жели поуздану валуту која се ослања на злато

Тај финансијско-трговински механизам драстично је повећао потражњу за зеленом новчаницом и функционисао као алтернативна потпора за вриједност америчке валуте.

И док нова америчка влада, посебно предсједник Доналд Трамп, сада заговарају, рекламирају и улажу у криптовалуте као нове и обилне финансијске изворе, а широм свијета опада повјерење у долар због његове злоупотребе у геополитичким сукобима, власти у Пекингу будућност својих државних финансија и кинеске економије уопште виде у изградњи темеља од злата.

Односно, док америчка политичка и финансијска елита виде могућност за готово неограничено богаћење у дигиталним валутама, које су у суштини плод маште и творевина заснована на субјективном консензусу, Кина жели да има поуздану валуту која се ослања на физичко злато, чија је вриједност реално одређена – валуту у коју ће домаће и стране банке, фирме и појединци моћи да имају повјерење.

Захваљујући резервама у злату и могућности конверзије у злато, дакле, јуан ће у будућности вјероватно у међународним размјерама бити пожељнија валута за трговину и штедњу него што је то сада.

Такође, пружање гаранција за валуту и државне обвезнице у злату представљало би повратак на стари начин размишљања, онај из доба прије одлуке предсједника Ричарда Никсона да раздвоји долар од златне подлоге, односно, редефиницију тога шта је новац или какав би новац требало да буде.

Далеки исток као центар трговине златом

Стварање система за клиринг и поравнање злата планира и град-држава Сингапур, који такође жели да убудуће, уз Хонгконг, постане један од највећих центара за похрањивање и чување злата, те у ту сврху гради нове трезоре, мада (бар за сада) нема у плану ни успостављање берзе.

Зато се не треба изненадити ако у скоријој будућности Далеки исток постане центар свијета када је у питању трговина златом.

Ограничавањем спекулативне трговине златним сертификатима, утврђивањем реалне вриједности злата и стварањем система за клиринг, Кина ће, практично, сматрају стручњаци, доћи у позицију да може да диктира цијену злата у свијету.

Успостављањем система за клиринг који се заснива на руковању физичким златом и гомилањем резерви тог метала, такође ствара једну врсту упоришта или подлоге својој валути и државним обвезницама, те, чини се, свијету пружа (здравију) алтернативу долару.

То може имати велики утицај на свјетску економију и Кини у будућности омогућити да више контролише новчане токове у свијету.

Исправљене су и поједине правописне грешке из оригинала (нпр. цијена, повјерење, бијег, запљена, интензивна, процијениле, свијет, мјесечно, оклијевају, прије, као и стилска грешка „изу овом тренутку“ → „из, у овом тренутку, дубљег разлога“).

(РТС)