Техеран и Хути држе кључеве Ормуза и Баб ел Мандеба

Јеменски побуњеници, послије колапса владиних снага, од јутрос контролишу цијелу обалу ове државе према Црвеном мору. Хути прогласили историјску побједу, влада у Адену тврди да су њене снаге стратешки узмакле. Саудијци траже помоћ од Трампа, адмирал Купер у Ријаду.

Гомила оружја остала је у рововима на западу Јемена из којих су се, послије свега два дана борби, разбјежале владине снаге и контролу над мореузом Баб ел Мандеб предале побуњеним Хутима.

Онима који су положили оружје, командант снага у Сани, фелдмаршал Махди ел Машат обећао је потпуну амнестију, наводећи да Хути гарантују слободан пролаз кроз Баб ел Мандеб.

„Јасно смо рекли да Црвено море и Баб ел Мандеб нису подручја на којима ћемо дозволити хаос, као да безбједност поморског саобраћаја није предмет политичке пропаганде, већ зависи од поштовања суверенитета Јемена и прекида непријатељстава“, навео је Ел Машат.

Кад Хути марширају

Избијање Хута на читаву јеменску обалу Црвеног мора, накратко, подигло је цијену нафте на 107 долара за барел, али се након десетак сати тржиште умирило па је и цијена овог енергента пала за четири долара.

Потпуни пораз или стратешки узмак

„Смрт Америци“ и „Смрт Израелу“ узвикивали су борци Хута док су улазили у мјеста која су, колико почетком седмице, контролисале власти у Адену, постављајући сценографију за нови велики сукоб ривалских снага на Блиском истоку.

„Стратешки узмак“, како су власти у Адену објасниле развој ситуације на фронту, услиједио је пошто су владине снаге покренуле серију акција против Хута, рачунајући да ће на тај начин пореметити линије одбране побуњеника и повратити контролу над цијелом територијом Јемена.

Јеменски МиГ-29

Овај план авијацијом и дроновима подржала је Саудијска Арабија, коју Хути оптужују да је од почетка новог таласа сукоба извела око 100 напада на њихове положаје. Од јутра, саудијска авијација бомбардовала је аеродром у Мохи, свега неколико часова пошто су га заузели хутски борци.

План власти у Адену распао се послије серије контраудара побуњеника у којима су, један за другим, падали положаји и градови које су до тада контролисале владине снаге.

До јутра, борци Хута контролисали су цијелу обалу Јемена према Црвеном мору, укључујући и сва острва, чиме су суштински успоставили пуну контролу над Баб ел Мандебом.

Од тог тренутка, кроз овај мореуз прошло је свега шест бродова. Свега дан раније, кроз Баб ел Мандеб прошло је 30 бродова.

Слична ситуација је и у Ормуском тјеснацу, око којег се мјесецима боре Америка и Иран, па је кроз тај мореуз за 24 часа прошло свега седам теретних бродова.

Битка у пустињи

Власти у Адену за колапс војске криве иранску Револуционарну гарду, чији су инструктори, наводно, водили операције Хута у посљедњих неколико дана. У борбама су, како су јавили јеменски медији, убијена два иранска и један либански држављанин.

Битка за Јемен

Одмах затим одржана је и хитна сједница Савјета за националну безбједност, на којој су представници војске изнијели планове за преузимање иницијативе на неколико фронтова.

„Ово није битка за једно мјесто, област или положај – ово је свенародна борба за успостављање суверенитета на читавој територији Јемена“, саопштио је Савјет за националну безбједност.

Саудијски војници у Јемену

Готово истовремено, Саудијци су, наводно, у помоћ позвали Пакистанце на основу трипартитног споразума из Меке, који су, осим ове двије државе, потписала и Турска. Према овом документу, напад на једну чланицу савеза представља напад на све три, али ова тачка споразума до сада ниједном није била активирана.

Пакистан је, ипак, одмах успоставио нову линију комуникације са Ираном, најважнијим спонзором Хута, покушавајући да спријечи додатну ескалацију кризе.

Шеф пакистанске војске, фелдмаршал Асим Мунир, током јутра разговарао је са иранским министром спољних послова Абасом Арагчијем, али за сада није познат исход овог разговора.

Саудијски престолонасљедник Мухамед бин Салман је, у међувремену, чак два пута разговарао са америчким предсједником Доналдом Трампом, тражећи да Американци нападну положаје Хута, али је Вашингтон тај захтјев одбио, јавља Аксиос.

Ипак, у Ријад је у четвртак увече допутовао шеф Централне команде оружаних снага САД, адмирал Бред Купер.

Зашто су Хути побјеснили

Серија сукоба почела је још у јулу, пошто је Саудијска Арабија испалила салву пројектила на аеродром у Сани, на који је у том тренутку слијетао авион који је представнике Хута возио са сахране иранског вјерског лидера Алија Хамнеија.

Хути су, одмах, узвратили борбеним покличем „Смрт Америци“ и распалили по Израелу, Саудијској Арабији, бродовима у Баб ел Мандебу и ривалским фракцијама у Јемену.

Њихова офанзива, названа и „Јуриш на Баб ел Мандеб“, за циљ има контролу над узвишењима око Таиза, одакле, страхују посматрачи, могу да гађају бродове који, кроз овај тјеснац, покушавају да се домогну Црвеног мора и даље Суецког канала.

Рат у Јемену, са мањим или већим паузама, траје још од 2014. године, када су Хути заузели престоницу Сану и натјерали владу да утекне у Саудијску Арабију.

Примирје се, некако, одржавало све до октобра 2023. године и упада Хамаса у Израел, након чега су Хути стали на страну Палестинаца и пројектилима и дроновима засули израелске луке и градове.

Највећи проблем напади Хута направили су у Црвеном мору, гдје су суштински драматично пореметили поморски саобраћај и бродарске компаније натјерали на 6.500 километара дужи пут око Рта добре наде.

Враћајући поморски саобраћај на руту која је у великој мјери напуштена послије отварања Суецког канала 1869. године, Хути се сматрају директним кривцима за значајна повећања цијена превоза и осигурања, али и велика кашњења испорука.

(РТС)