Ученици у ЕУ све слабији

„Налази ЕУ показују да ученици постижу недовољно добре резултате у сва три кључна подручја – 33,9 одсто у математици, 31,3 одсто у читању и 25,9 одсто у природним наукама“, наводи Европска комисија, која је данас објавила резултате анализе.

Резултати Програма за међународну процјену знања и вјештина ученика (ПИСА), који спроводи Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), објављени су 8. септембра.

Они показују да један од три ученика у ЕУ постиже недовољно добре резултате у читању или математици, док је у природним наукама ријеч о једном од четири ученика.

Пада и број ученика који остварују најбоље резултате. Удио најуспјешнијих ученика у ЕУ 2025. године износио је 4,8 одсто у читању, 6,4 одсто у природним наукама и 6,8 одсто у математици, што је знатно испод циља ЕУ за 2030. годину од најмање 12 одсто у сваком од тих подручја.

Проблем је и неравноправност ученика

Ниједна држава чланица ЕУ није достигла тај циљ у читању и природним наукама, док су га у математици достигле само двије земље – Естонија и Пољска.

То значи да се ЕУ све више удаљава од циља да до 2030. године удио ученика са незадовољавајућим образовним резултатима буде мањи од 15 одсто у сваком подручју, наводи Европска комисија.

Мање од једног од десет ученика постиже најбоље резултате у било којем од ових подручја. Читалачка и математичка писменост, као и знање из природних наука, у ЕУ су знатно ослабили од 2015. године, а Унија и даље заостаје за другим развијеним економијама.

Резултати указују и на велике проблеме када је ријеч о равноправности ученика. Ученици у неповољнијем положају имају око четири пута већу вјероватноћу да ће остварити слабе резултате у природним наукама од ученика у повољнијем положају.

Истовремено, вјероватноћа да ће ученици у повољнијем положају бити међу најуспјешнијима око осам пута је већа.

Најбоље резултате остварили ученици гимназија

Као неки од разлога за слабије резултате ученика у анализи се наводе дигиталне сметње и ометања, некритичко коришћење вјештачке интелигенције, смањена укљученост родитеља и стални недостатак наставника.

Када је ријеч о природним наукама, хрватски ученици остварили су 476 бодова, шест мање од просјека ОЕЦД-а, чиме је Хрватска заузела 33. мјесто међу 91 земљом.

Око 25 одсто хрватских ученика није достигло основни ниво знања, док се на највишим нивоима налази око пет одсто ученика.

У односу на ПИСА тестирање из 2022. године, удио ученика испод основног нивоа повећан је за око три процентна поена. Дјевојчице су биле успјешније од дјечака за 20 бодова, а најбоље резултате остварили су ученици гимназијских програма и ученици из Загреба.

На највишим нивоима само три одсто ученика

У читалачкој писмености хрватски ученици остварили су 453 бода, док просјек ОЕЦД-а износи 461 бод, што је Хрватску сврстало на 29. мјесто.

Од 2015. до 2025. године резултат је пао за 33 бода, док основни ниво није достигло око 32 одсто ученика.

На највишим нивоима било је само три одсто ученика. Посебно је велика разлика између дјечака и дјевојчица – основни ниво није достигло 42 одсто дјечака и 21 одсто дјевојчица, док су дјевојчице у просјеку оствариле 47 бодова више од дјечака.

У математичкој писмености Хрватска је остварила 455 бодова, осам мање од просјека ОЕЦД-а, и заузела 36. мјесто.

Око 36 одсто ученика није достигло основни ниво, што је повећање за око три процентна поена у односу на 2022. годину.

На највишим нивоима налази се око пет одсто ученика, док између дјевојчица и дјечака није забиљежена статистички значајна разлика.