Ухапшен турски проповједник: Ко је Алпарслан Кутул и каква је позадина покрета "Фуркан"

Акција, коју су предводиле полицијске снаге у Адани, услиједила је након вишемјесечне истраге усмјерене на финансијске и организационе токове групе. Надлежно тужилаштво терети осумњичене за оснивање и вођење нелегалне организације, прање новца, квалификовану превару, кривотворење службених докумената и утају пореза.

У оквиру исте операције, државни органи поставили су принудне управнике у пет привредних субјеката повезаних с покретом, укључујући угоститељски ланац „Левент Бурек“, те блокирали више од 300 профилних страница на друштвеним мрежама и интернетских домена преко којих је група ширила своје активности.

Шта је "Фуркан"?

Фондацију за образовање и услуге „Фуркан“ („Фуркан Еџитим ве Хизмат Вакфи“) основао је Алпарслан Кујтул 1994. године у Адани. Покрет се од самог почетка позиционирао као вјерско-образовна групација с циљем обнове „исламске цивилизације“. Дјелујући изван оквира званичне турске Управе за вјерска питања („Дијанет“), „Фуркан“ је годинама развијао сопствену мрежу предавања, вјеронауке и хуманитарног рада.

Сам Кујтул већ се у неколико наврата суочавао с правосудним процесима, укључујући хапшења 2018. и 2022. године због оптужби за нарушавање јавног реда, организовање нелегалних окупљања те наводне случајеве отмице и изнуде.

Питање идеолошке припадности покрета „Фуркан“ често је предмет расправа у јавности. Сам Алпарслан Кујтул у више је наврата одбацио да се идентификује с вехабизмом или селефијским покретом, наглашавајући да слиједи традиционални ханафијски мезхеб.

Аналитичари вјерско-политичких кретања истичу да, иако група не његује класични заливски вехабизам, њено дјеловање се ослања на строги политизовани исламизам и антисекуларну доктрину блиску методологијама Муслиманског братства. У турским безбједносним и стручним круговима, ванинституционалне вјерске групе које одбацују ауторитет званичног државног ислама и заговарају радикалне преображаје друштва често се колоквијално означавају као „селефијски усмјерене“, првенствено због догматске искључивости и дјеловања изван законских оквира.

(Кликс)