За шта је оптужен један од најважнијих њемачких обавјештајаца?

Ханинг је БНД водио од 1998. до 2005. године, а након тога био је државни секретар у њемачком Министарству унутрашњих послова.

Према информацијама „Билда“, истрагу против 80-годишњег Ханинга води њемачко Савезно државно тужилаштво, а сумњичи се и за велеиздају, одавање, односно прибављање државних тајни, као и за обавјештајни рад за страну силу.

"Билд“: Куповао повјерљиве податке од бившег запосленог у БНД-у

„Билд“ тврди да је Ханинг од бившег запосленог у БНД-у за новац прибављао тајне информације које су биле намијењене обавјештајним извјештајима у Кабинету канцелара.

Истражиоци сумњају да је те информације потом намјеравао да користи или препродаје у оквиру својих консултантских послова. Те тврдње засад нису независно потврђене званичним саопштењем Савезног тужилаштва.

ДПА засад потврђује само да су Ханинг и још један његов бивши сарадник ухапшени због сумње на шпијунажу и да истрага траје.

Траг истраге појавио се у случају Кристине Блок

Ханинг се већ прошле године нашао под лупом њемачких истражилаца у потпуно другом случају.

Њемачки медији тада су објавили да тужилаштво истражује његову могућу улогу у покушају отмице дјеце хамбуршке предузетнице Кристине Блок. У септембру 2025. године претресене су и пословне просторије безбједносне компаније повезане с Ханингом.

Ханинг је те наводе одбацивао.

Према „Билду“, управо су током те истраге истражиоци дошли до трагова који су их усмјерили на могуће цурење тајних података из БНД-а.

Један од најважнијих њемачких обавјештајаца

Ханинг је на челу БНД-а био седам година, од 1998. до 2005. године, у вријеме владе канцелара Герхарда Шредера.

Након одласка из БНД-а постао је државни секретар у Министарству унутрашњих послова, гдје је остао до 2009. године.

Као бивши шеф њемачке спољне обавјештајне службе годинама је јавно коментарисао тероризам, Русију, безбједносну политику и рад обавјештајних служби.

Њемачке власти засад нису објавиле коме су повјерљиве информације евентуално требале бити предате, нити постоји ли доказ да су заиста завршиле код неке стране обавјештајне службе.