
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
1972. године Норвешка је добила прилику придружити се интернационалној организацији ЕУ, односно Европској заједници. Премда су сви њени сусједи приступили или су требали ускоро приступити будућој Европској унији, норвешко становништво одбило је ту понуду, што су показали резултати референдума.
Норвешка је 1905. године изборила независност од Шведске, након деценија напетости између двије државе. У 20. вијеку Норвешка се посветила развоју економије те дипломатије како би постала конкурентна у европској политици. Таква политика је застала у вријеме свјетских ратова, посебице током Другог свјетског рата када је окупирана.
Након рата Норвешка се брзо прикључила НАТО пакту како би се осигурала од будућих инвазија. Домаћи политичари наставили су развијати економију уз велики нагласак на квартарни сектор и социјалну државу. Норвешка је у то вријеме градила много болница и школа те радила на смањењу сиромаштва у земљи.
Онда је 1969. године откривена нафта у околним норвешким морима. За земљу чија се економија темељила на рибарству и примарном сектору, проналазак нафте симболизовао је почетак развоја као индустријске силе. До 1972. године покренут је низ пројеката које је финансирала норвешка држава.
У исто вријеме почело се причати о прикључењу ЕУ, који је тада постајао све релевантнији у европској економској политици. Норвешка премијерка Гру Харлем Брундтланд била је присталица те идеје те је сматрала да ће преко економских повластица Норвешка у ЕУ моћи још више просперирати.
Норвешка се требала прикључити ЕУ уз Велику Британију, Ирску и Данску. Идеја је дошла из Лондона, гдје су се енглески политичари већ годинама борили да уђу у ЕУ. Велику Британију спутавао је тадашњи француски предсједник Шарл де Гол, који јој је два пута забранио улазак, па су 1972. године Британци рекли ЕУ да прихвати све земље или ниједна неће ући у организацију.
Велика Британија успјела је у свом науму и ушла је у ЕУ већ идуће године, но Норвешка је 25. септембра 1972. одржала референдум по којем је 53,5 одсто грађана одбило ову идеју. Велики број Норвежана сматрао је да ће чланство негативно утицати на норвешко рибарство и пољопривреду, а такође су жељели „заштитити норвешку посебност и стил живота“.
Земља је покушала ући у ту организацију 1992. године новим референдумом, но ни тај није прошао. Према норвешким подацима, јавност је данас још мање за улазак у ЕУ те 70 одсто становништва подржава останак изван Уније.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Свијет
1 ч
0
Свијет
1 ч
0
Свијет
1 ч
0
Свијет
1 ч
0Најновије
Најчитаније
Тренутно на програму