Zašto neki ljudi ne uživaju u muzici?

Ovaj fenomen poznat je kao specifična muzička anhedonija, piše Science Daily.

Do nje dolazi kada moždani regioni odgovorni za sluh ne uspijevaju da pravilno komuniciraju sa oblastima koje generišu osjećaj nagrade. U studiji objavljenoj u žurnalu Trends in Cognitive Sciences istraživači koji su prvi opisali ovo stanje objašnjavaju kako ono funkcioniše u mozgu i zašto bi moglo ponuditi širi uvid u to kako ljudi doživljavaju zadovoljstvo i sreću.

Sličan mehanizam mogao bi biti u osnovi individualnih razlika u odgovorima na druge stimulišuće nagrade. Istraživanje ovih kola moglo bi utrti put novim istraživanjima o individualnim razlikama i poremećajima povezanim sa nagradom, kao što su anhedonija, zavisnost ili poremećaji u ishrani – rekao je autor Đozep Marko-Pajares, neuronaučnik sa Univerziteta u Barseloni.

Mjerenje osjećaja nagrade kod muzike

Kako bi identifikovali ljude sa muzičkom anhedonijom, istraživački tim je kreirao standardizovanu procenu pod nazivom Upitnik o muzičkoj nagradi iz Barselone (BMRQ). Ovaj alat procjenjuje koliku nagradu pojedinac pronalazi u muzici kroz pet dimenzija. One uključuju emocionalni odgovor, regulaciju raspoloženja, društveno povezivanje, fizičko kretanje poput plesa i želju za traženjem ili sakupljanjem novih muzičkih iskustava. Pojedinci sa muzičkom anhedonijom obično ostvaruju niske rezultate u svih pet kategorija.

Snimanje mozga otkriva neuronski prekid

Dokazi dobijeni bihejvioralnim eksperimentima i snimanjem mozga podržavaju ideju da ovo stanje potiče od slabe komunikacije između moždanih mreža. Ljudi sa muzičkom anhedonijom mogu bez poteškoća da prepoznaju i procesuiraju melodije, što pokazuje da sam slušni sistem funkcioniše normalno – oni jednostavno ne osjećaju zadovoljstvo tokom tog iskustva. Skeniranje mozga pomoću fMRI (funkcionalne magnetne rezonance) otkriva sličan obrazac.

Društvo

Jača "zvijer" nad Rusijom koja uskoro dolazi kod nas

Dok slušaju muziku, ovi pojedinci pokazuju smanjenu aktivnost u krugu nagrađivanja, dijelu mozga koji obrađuje nagrade uključujući hranu, seks i umetnost, dok normalno reaguju na druge događaje s nagradom poput dobijanja novca. Ovo ukazuje na to da je sistem nagrađivanja netaknut, ali da nije efikasno povezan sa obradom muzike.

- Ovaj nedostatak zadovoljstva u muzici objašnjava se prekidom veze između kola nagrađivanja i slušne mreže – a ne funkcionisanjem samog kola nagrađivanja po sebi – rekao je Marko-Pajares.

Zašto su moždane veze važne za zadovoljstvo

- Ako krug nagrađivanja ne radi dobro, dobijate manje zadovoljstva od svih vrsta nagrada. Ovde ističemo da možda nije važan samo angažman ovog kola, već i način na koji ono komunicira sa drugim regionima mozga koji su relevantni za obradu svake vrste nagrade – rekao je autor Ernest Mas-Erero sa Univerziteta u Barseloni.

Getika, okruženje i individualne razlike

Istraživači još uvijek ne znaju tačno zašto neki ljudi razvijaju muzičku anhedoniju, ali čini se da doprinose i genetska struktura i životna iskustva. Nedavna studija koja je uključivala blizance otkrila je da genetika može biti odgovorna za do 54% razlika u tome koliko ljudi uživaju u muzici.

Hronika

Banjalučki sud izrekao 150 godina zatvora za dilovanje droge!

Čak i među ljudima koji nemaju ovo stanje, osjetljivost na nagrade uveliko varira. Uprkos tome, većina istraživanja o sistemu nagrađivanja u mozgu tretirala je zadovoljstvo kao nešto što je ili prisutno ili odsutno, a ne kao nešto što postoji na spektru. Sve više dokaza sugeriše da je ova pretpostavka netačna.

Šire implikacije izvan muzike

- Predlažemo da bi korišćenje naše metodologije za proučavanje drugih vrsta nagrada moglo dovesti do otkrića drugih specifičnih anhedonija. Moguće je, na primjer, da ljudi sa specifičnom anhedonijom na hranu imaju određeni deficit u povezanosti između regiona mozga uključenih u obradu hrane i kola nagrađivanja – rekao je Marko-Pajares.

Tim sada sarađuje s genetičarima kako bi precizno odredili gene koji mogu doprineti muzičkoj anhedoniji. Takođe planiraju da istraže da li stanje ostaje stabilno tokom vremena ili se može mijenjati tokom života osobe – kao i da li se muzička anhedonija ili slična stanja na kraju mogu preokrenuti.