Hoće li biti saglasnosti u vezi sa evropskim putem BiH?

„Pregovarača mora da bira Savjet ministara, a nikako Predstavnički dom, odnosno i ako ga bira parlamentarna skupština, onda to moraju biti oba doma, a nikako jedan, tako da poigravanje voljom građana je postalo skandalozno“, istakla je šef Kluba poslanika SNSD-a u PD PS BiH Sanja Vulić.

„Za nas je, suštinski, najbitnije da se definiše pregovarački okvir, a i osoba koja bi bila iz Republike Srpske, a s obzirom da je SNSD najveća politička partija u Republici Srpskoj, smatram da bi on trebao doći iz SNSD“, rekao je ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske Zlatan Klokić.

Bitniji su Zakon o Sudu BiH i Zakon o visokom sudskom i tužilačkom savjetu, poruka je iz Sarajeva. Tu će se, smatra ministar inostranih poslova, vidjeti ko je za evropski put, a ko nije.

„Mi zagovaramo proširenje nadležnosti Suda. Vidjećemo šta ćemo moći dogovoriti tokom sutrašnje rasprave. Nadam se da svi ozbiljni ljudi shvataju koliko je važno da uhvatimo taj voz i da istorijski otvorimo pregovore. To je sigurno jednako važno i Bošnjacima, i Srbima i Hrvatima i ostalima“, tvrdi ministar inostranih poslova BiH Elmedin Konaković.

BiH se obavezala da će ova dva zakona usvojiti najkasnije do decembra. Ovo jesu najznačajniji, ali nisu jedini zadaci BiH u uspostavljanju pregovora sa Evropskom unijom.

„Vrlo važno je napredovati i vezano za usvajanje plana za usvajanje pravne stečevine EU, imenovanje IPA koordinatora, borbu protiv korupcije, upravljanje imigracijama, zaštitu slobode govora, zaštitu novinara“, kazao je portparol Direkcije za evropske integracije Martina Trogrlić.

„Donošenje dva zakona i imenovanje glavnog pregovarača otvara se evropski put BiH i uz to raspoloženje koje postoji u Briselu jeste da BiH bude nagrađena u smislu sredstava koja su predviđena u Planu rasta, tako da je ovo jedna prilika. Sad, da li će biti dogovora, sve zavisi od političke volje“, izjavio je šef Misije BiH pri EU Obrad Kesić.

Evropski put BiH već duže vrijeme tačka je spoticanja domaćih političara. U teoriji ga svi zagovaraju, ali u praksi, jasno je, nije tako. Ignorišu se sve glasniji stavovi evropskih i svjetskih zvaničnika da domaći političari moraju sami da se dogovaraju. Umjesto toga, opet se čuju pozivi OHR-u da pritekne u pomoć, iako se zna da ćemo uz postojanje Kancelarije visokog predstavnika teško put Evropske unije.