Maksvel želi da spriječi objavljivanje dokumenata koji se odnose na nju i Epstina

Pravni tim Gislen Maksvel podnio je u petak zahtjev saveznom sudu na Menhetnu kojim se traži da se blokira objavljivanje dokumenata iz deset godina stare građanske tužbe za klevetu. Tužbu, koja je u međuvremenu rešena, protiv Maksvel podnela je Virdžinija Đufr, jedna od Epštajnovih žrtava. Ministarstvo pravde SAD nedavno je zatražilo od sudije da deklasifikuje te dokumente.

„Zakon krši podjelu vlasti“

Advokati tvrde da je Ministarstvo pravde nezakonito pribavilo dokumenta, koja su inače bila zaštićena nalogom za tajnost, tokom krivične istrage protiv Maksvela. Kažu da dosijei sadrže transkripte više od 30 svedočenja i privatne finansijske i seksualne informacije o Maksvelu i drugima.

Neki od dokumenata iz te sudske bitke već su objavljeni po nalogu saveznog apelacionog suda. U novom podnesku, advokati tvrde da zakon koji je Kongres usvojio prošlog decembra, a koji nalaže objavljivanje miliona dokumenata vezanih za Epštajna, krši ustavni princip podele vlasti.

„Kongres ne može zakonom da liši ovaj sud njegovih ovlašćenja niti da ga oslobodi odgovornosti da zaštiti svoje zapise od zloupotrebe. To je kršenje podele vlasti“, napisali su advokati Laura Meninger i Džefri Pagljuka o Zakonu o transparentnosti Epštajnovih zapisa.

„Prema ustavnoj podeli vlasti, ni Kongres ni izvršna vlast ne mogu zadirati u sudsku vlast. Ta moć uključuje moć da se definitivno i konačno reše slučajevi i sporovi“, dodali su.

Nezadovoljstvo žrtava i Kongresa

Objavljivanje dokumenata iz krivičnih istraga vezanih za Epštajna, koje su počele prije nekoliko nedjelja, donelo je nove uvide u decenije seksualnog zlostavljanja žena i djevojčica. Neke od žrtava su se žalile da su njihova imena i lični podaci objavljeni, dok su imena zlostavljača ostala skrivena.

Svijet

Epstajnovim žrtvama biće isplaćeno 35 miliona dolara

Članovi Kongresa su takođe izrazili nezadovoljstvo, tvrdeći da je objavljena samo polovina postojećih dokumenata, od kojih su mnogi redigovani. Zvaničnici Ministarstva pravde, međutim, tvrde da je sve objavljeno, osim fajlova koje još nije odobrio sudija.

Brojni slučajevi

Đufre je tvrdila da ju je Epštajn prodavao drugim muškarcima, uključujući britanskog princa Endrua, sada poznatog kao Endru Mauntbaten-Vindzor. Tužila ga je 2021. godine, tvrdeći da su imali seks kada je imala 17 godina.

On je negirao njene tvrdnje, a tužba je završena nagodbom 2022. godine. Prije nekoliko dana, Mauntbaten-Vindzor je uhapšena i zadržana u pritvoru skoro 11 sati zbog sumnje na neprikladno ponašanje zbog deljenja poverljivih poslovnih informacija sa Epštajnom.

U memoarima objavljenim nakon što je prošle godine oduzela sebi život, Đufr je napisala da su joj tužioci objasnili da je nisu uključili u Maksvelovu gonjenje za trgovinu ljudima jer nisu želeli da njeni navodi zbune porotu. Maksvel (64) je u decembru 2021. osuđena na 20 godina zatvora.

On želi pomilovanje

Epštajn je izvršio samoubistvo u federalnom zatvoru u avgustu 2019. godine dok je čekao suđenje. Maksvel je prošlog ljeta prebačen iz federalnog zatvora na Floridi u zatvorski logor sa niskim nivoom bezbjednosti u Teksasu, nakon što je učestvovao u dvodnevnim razgovorima sa zamjenikom američkog tužioca Todom Blanšom.

Pre dvije nedjelje, ona je odbila da odgovara na pitanja članova Nadzornog odbora Predstavničkog doma tokom video-konferencije iz zatvora. Međutim, preko svog advokata je rekla da je „spremna da govori potpuno i iskreno“ ako joj se odobri pomilovanje. Ministarstvo pravde nije odmah odgovorilo na zahtjev za komentar u subotu.

(AP)