Stiže pakao sa Atlantika: Izdato hitno upozorenje za ove zemlje

Francuska i zemlje Beneluksa već se ubrzano pripremaju za novi udar ekstremnih vrućina, dok se dijelovi centralne Azije uveliko suočavaju sa temperaturama višim od 40 stepeni, dramatično je upozorio regionalni direktor Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, dr Hans Henri P. Kluge.

Zbog ove hitne i izuzetno ozbiljne situacije, šef SZO za Evropu sazvao je vanredni sastanak na kojem su učestvovali predstavnici 41 države članice, Evropske komisije i organizacija civilnog društva.

Prisustvo više od 130 učesnika jasan je znak da države ekstremne vrućine konačno počinju da tretiraju kao javnozdravstvenu krizu i prijetnju po bezbjednost, a ne samo kao uobičajenu vremensku pojavu.

Planovi spasavaju živote, ali ih polovina Evrope nema

„Odgovori država pokazali su stvaran napredak, ali i propuste koje više ne možemo da priuštimo. Nacionalni akcioni planovi za zaštitu od ekstremnih vrućina doslovno spasavaju živote. Zemlje koje ih imaju reagovale su brzo i koordinisano“, istakao je Kluge.

Kao pozitivne primjere naveo je:

• Italiju, koja prati smrtnost u 45 gradova i raspolaže podacima u realnom vremenu.
• Španiju, koja blisko sarađuje s medijima na komunikaciji rizika.
• Austriju, Belgiju i Francusku, koje su uspješno rasteretile svoje zdravstvene sisteme.

Međutim, Kluge je upozorio na poražavajuću činjenicu i najveći propust u cijeloj priči. Najalarmantnije je to što ni polovina zemalja evropskog regiona uopšte nema nacionalni akcioni plan za zaštitu zdravlja od ekstremnih vrućina, prenosi Indeks.hr.

Spora birokratija koči zdravstvene službe

Mnogi ljudi i dalje uopšte ne prepoznaju da su lično ugroženi, čak ni kada je na snazi crveni meteoalarm. Države su prijavile da im hronično nedostaju klimatizovana javna skloništa.

Republika Srpska

Minić i Dodik posjetili gradilište ulice prema srpskom vojničkom groblju

Poseban problem predstavlja spora birokratija – u pojedinim zemljama proglašenje toplotnog talasa kasni iz proceduralnih razloga, što ozbiljno usporava i koči reakciju zdravstvenih službi na terenu. Širom Evrope korisnici domova za stare, beskućnici i socijalno izolovani građani i dalje često ostaju van domašaja pomoći.

Djeluje se na dva fronta prije nego što stigne novi pakao

Ipak, sastanak je pokazao i važan pozitivan pomak – države su konačno počele da povezuju službe za vanredne situacije, urbaniste, kao i ministarstva zdravlja i zaštite životne sredine.

„Sada djelujemo na dva fronta: moramo hitno da ispravimo ono što nije funkcionisalo tokom prethodnih sedmica prije nego što stigne novi toplotni talas, ali i da izgradimo zdravstvene sisteme koji će dugoročno biti spremni za sve češće i intenzivnije ekstremne vrućine“, zaključio je Kluge, napominjući da će SZO prikupiti sve naučene lekcije i učiniti ih dostupnim za sve 53 države članice, prenosi Nova.rs.