Експлозија профита у Самсунгу због потражње за чиповима – 58,4 милијарде долара за само три мјесеца

Јужнокорејски електронски див у другом тромјесечју забележио раст оперативног профита од чак 18 пута у односу на исти период прошле године због растуће потражње за чиповима, до које је дошло због брзе експанзије улагања у вјештачку интелигенцију.

Компанија "Самсунг електроникс", важан члан јужнокорејског привредног конгломерата "Самсунг", у другом тромјесечју ове године забиљежила је раст оперативног профита од чак 1.810 одсто (18,1 пут) у односу на исти период 2025. године, јављају источноазијски медији.

Профит је и у односу на претходно тромјесечје (јануар–март ове године) скочио великих 56 одсто, а то нечувено богаћење посљедица је незасите потражње у свијету, прије свега на Западу, за квалитетним меморијским чиповима које она производи.

У периоду април–јун ове године, дакле, "Самсунг електроникс" је остварио оперативни профит од чак 58,4 милијарде долара, што је сума већа од бруто домаћег производа многих држава.

Приход те компаније двоструко је премашио иначе оптимистична очекивања 25 брокерских кућа у Републици Кореји. Но, упркос томе, вриједност акција "Самсунг електроникса" на дан када је саопштио поменуте фантастичне резултате пала је чак 6,9 одсто, јер је у Сеулу у току издувавање берзанског мјехура, који се надувао због претјераних очекивања везаних за вјештачку интелигенцију, а потом и пукао.

Државни подухват од највеће важности

Мада су снови о неописивој благодети коју у форми великог технолошког искорака и дивовских прихода може донијети вјештачка интелигенција вјероватно претјерани, нарочито они који се сањају на Волстриту, истина је да фабрике чипова у Јужној Кореји раде пуном паром у три смјене.

Да би се задовољила реална потражња за јужнокорејским чиповима коју генеришу, можда, нереални снови о планинама новца које ће донијети примјена вјештачке интелигенције, односно дата центри са хиљадама процесорских јединица, влада у Сеулу формулисала је план о смјелом заједничком улагању државе и произвођача полупроводника "Самсунг електроникса" и "СК Хајникса" у изградњу чак четири нова постројења за производњу чипова.

Иначе, "Самсунг електроникс" и "СК Хајникс" су два од три највећа свјетска произвођача високопропусних меморијских чипова (ХБМ чипова). Њихове муштерије су ИТ компаније попут "Енвидије", "АМД-а" и "Гугла", али и произвођачи аутомобила попут кинеског "БYД-а" и америчке "Тесле".

Тај врло амбициозни план државе и приватног сектора подразумијева инвестиције у укупном износу од чак 800 трилиона вона (око 526 милијарди америчких долара). Влада ће, најавио је предсједник Ли Џе Мјун, допринијети кроз улагања у обновљиве изворе енергије из којих ће се напајати та постројења, као и кроз пореске олакшице и субвенције.

План је од суштинске важности јер треба да Јужној Кореји обезбиједи водеће мјесто у текућој међународној борби за развој вјештачке интелигенције, допринесе очувању конкурентности њене моћне индустрије полупроводника, те осигура континуирани прилив великих прихода за поменуте двије компаније и, кроз порезе, за државу.

Анксиозност упркос одличним резултатима

Поједини бизнисмени и економисти у Републици Кореји, међутим, у својим коментарима дјелују благо скептично. Према њиховом мишљењу, треба сачекати саопштења америчких компанија које раде на развоју вјештачке интелигенције, попут "Опен АИ", "Мајкрософта" и других, у вези са њиховом зарадом у другом тромјесечју ове године, како би се видјело како ће се даље кретати потражња за чиповима и да ли ће поменути план морати бити ревидиран наниже.

Јер, највећа замјерка многих аналитичара у вези са скоковитим растом акција на берзама у САД, Јапану и Републици Кореји јесте то што се он заснива на претјераним очекивањима и улагањима у вези са вјештачком интелигенцијом.

Према тим стручњацима, основни разлог због којег се та очекивања могу сматрати нереално високим јесте чињеница да су компаније које се баве вјештачком интелигенцијом знатно прецјењене.

Наиме, оне траже десетине милијарди долара инвестиција за изградњу дата центара и енергетских постројења потребних за њихово напајање, док је њихова способност да зараде, односно остваре приход продајом чет-ботова и услуга складиштења података, заправо вишеструко мања него што многи вјерују. Због тога оне нису вриједне тако великих инвестиција и од њих се не може очекивати да својим акционарима донесу баснослован профит.

Када свијест о томе сазри, мјехур инвестиција у компаније које се баве вјештачком интелигенцијом ће пући, као и ентузијазам купаца акција, те ће доћи до велике корекције наниже, сматрају они.

Кретања на корејској берзи, гдје је просјечна вриједност акција са више од 9.000 вона у протекле двије седмице пала на мање од 7.500, те дошло до пада акција "Самсунг електроникса" и "СК Хајникса" упркос сјајним пословним резултатима, чини се, указују на то да је та скепса у вези са вјештачком интелигенцијом и берзанским мјехуром оправдана.