Када је астероид збрисао диносаурусе, почело је златно доба гљива

Али док је већина живота нестала, гљивице су цвјетале. Храниле су се огромним количинама мртве органске материје и напредовале у условима смањене сунчеве свјетлости и хладније климе, пише ScienceAlert.

Трагови у стијенама

Нови докази из древних слојева стена у Колораду и Северној Дакоти показују нагли пораст гљивичне активности одмах након удара астероида. Слични трагови су пронађени и на Новом Зеланду, што указује на могућност да је овај феномен био глобалан.

Наука и технологија

Нова метода вјештачке интелигенције помаже у идентификацији отисака стопала диносауруса

Микробиолози Розана Бејкер и Артуро Касадевал са Универзитета Џонс Хопкинс анализирали су фосилизоване остатке гљива у седиментним стијенама из Денверског и Вилистонског басена. Ове стене садрже карактеристичан слој иридијума, познат као граница креде и палеогена (K-Pg), формиран пре 66 милиона година и повезан са ударом Чиксулуба.

Нагли раст гљивица

„Дефинисали смо гљивични шиљак као удио од најмање 50 процената гљивичних спора у односу на укупан број биљних и гљивичних спора“, рекао је Бејкер за ScienceAlert.

У узорцима из Колорада, обиље гљивичних спора и хифа, нити које формирају гљивичну мрежу, појављује се тачно на граници К-Пг. Слојеви формирани између 2.000 и 10.000 година након удара показују знаке дуготрајног гљивичног цвјетања. Гљивична мрежа се брзо ширила током хладног, влажног периода који је услиједио након масовног изумирања.

Астероид није био једини кривац

Научници вјерују да астероид можда није био једини узрок цвјетања печурака. Сличан траг је пронађен у слојевима повезаним са ерупцијама Деканских трапова, које су се догодиле између 30.000 и 10.000 година прије удара Чиксулуба.

„Цвјетање печурака прије удара указује на то да је дугорочна вулканска активност већ озбиљно оптеретила планету“, рекао је Бејкер. Касадевал додаје да је масовно изумирање можда било резултат „двоструког удара“ вулканизма и астероида.

Екипа за природно чишћење

Аутори претпостављају да су најуспјешније биле сапротрофне гљиве, које се хране распадајућом органском материјом. Оне су разложиле огромне количине мртвих биљака и животиња, чиме су помогле у обнављању екосистема.

Познато је да су припадале роду Ascomycota, чији су данашњи сродници смрчци, тартуфи и пекарски квасац. Њихове споре су биле богате меланином, који их је штитио од зрачења.

Наука и технологија

Објављена симулација: Шта би се десило да удари астероид који је збрисао диносауре?

„Ови налази указују на то да гљивице често бујају након колапса екосистема“, пишу Бејкер и Касадевал. Пошто могу изазвати болести код биљака и животиња, њихово ширење је можда отежало опоравак неких врста које су преживјеле катастрофу.

Након удара астероида, гљивице су одиграле кључну улогу у разградњи мртве органске материје и стварању услова за повратак сложеног живота на Земљу.

(индекс)