Објављена симулација: Шта би се десило да удари астероид који је збрисао диносауре?

Професор палеонтологије кичмењака са Универзитета у Бристолу Мајкл Џ. Бентон (Michael J. Benton) и професорица планетарних и свемирских наука са Отвореног универзитета Моника Грејди (Monica Grady) удружили су снаге и у тексту објављеном на „Конверсејшну“ (The Conversation) створили прилично увјерљив опис удара великог астероида какав је убио диносауре, као и онога што се догађало са Земљом и живим бићима након тога, пише Тпортал.

Шта бисмо видјели, чули или намирисали? Да ли бисмо преживјели?

Како би описали почетно стање, научници крећу од посљедњег дана периода креде, прије 66 милиона година. Дан почиње мирно, угодно је топло. Већ седам дана астероид је видљив само ноћу и изгледа попут непомичне звијезде. Креће се директно према Земљи.

Наука и технологија

Научници пронашли чудовишну змију од 15 метара, руши све рекорде!

У посљедња 24 часа свјетлост постаје све видљивија, али подсјећа на још једну звијезду или планету која постаје све свјетлија.

Тренутак удара

Ако би био на земљи, човјек би у тренутку удара прво доживио кратки свјетлосни и звучни спектакл. Уочи самог удара могао би видјети сјајну ватрену куглу како се приближава, те чути пратеће пуцкетање или звукове шуштања. Звукови су резултат фотоакустичног ефекта — интензивна свјетлост ватрене кугле загријава тло, а оно затим загријава ваздух изнад себе и узрокује таласе притиска, односно звук.

Наука и технологија

Да ли је Дантеов „Пакао“ инспирисан ударом астероида?

Затим би одјекнула експлозија јер се астероид креће брже од брзине звука, попут звука који настане када авион пробије звучни зид, само много, много гласније. Астероид са пречником од 10 километара удара у тло прије него што било које живо биће у близини зоне удара има времена да побјегне у заклон.

Удар ослобађа огромну енергију и формира кратер за само неколико секунди, а низ ударних таласа загријава и компримује астероид и његову мету док се енергија ослобађа. Како се ударни таласи шире, стијене се ломе, распадају и отприлике десет секунди након удара ствара се фонтана ужарене паре чија температура достиже готово 10.000 степени Целзијуса.

Наука и технологија

Пријетња астероидима није нестала

Двадесет секунди након удара кратер је дубок најмање 30 километара, дубље него било шта познато на Земљи, а сам руб висок је више од 20 километара — више него двоструко од Монт Евереста (Mount Everest). Но, истичу научници, ова огромна структура не стоји дуго. Након мање од минуте креће урушавање. Три минута након удара средиште кратера се одбило и формирало врх висок неколико километара који се потом урушава у њега.

Било које живо биће у близини тачке удара више није међу живима. Чак и они који су удаљени 2.000 километара вјероватно страдају од топлотног зрачења и вјетрова надзвучне брзине који се шире са мјеста удара.

Пет минута касније

Само пет минута послије, вјетрови су сравнили са земљом све унутар 1.500 километара од удара. Оно што није изгорјело — уништено је, а температура је са почетних угодних 26 степени нарасла на више од 226 степени. Жива бића су опечена и мртва, дрвеће и биљке горе.

Наука и технологија

Руски астроном открива: Да ли тренутно има астероида који прете Земљи?

Када је астероид ударио у море, атмосфера се напунила прегријаном паром која ствара вјетрове ураганске снаге, а они цијелу ситуацију чине још смртоноснијом. А онда долазе плимни таласи. Научници описују мегацунамије висине 100 метара који прво ударају у обале и улазе дубоко у копно, остављајући за собом огромне количине крхотина.

На мјесту удара астероида кратер поприма своје коначне димензије. Пречник му је 180 километара, а дубина 20 километара. Блокови крхотина од удара бачени су стотинама километара унаоколо.

Свијет

Нова епидемија еболе: 13 потврђених случајева

Рачунамо ли да је астероид ударио у подручју Мексичког залива, чак би и људи који би у том тренутку били на западу Европе осјетили посљедице. Једино би људи на подручју данашње Кине или Новог Зеланда били сигурни. Засад.

Сат времена након удара

Ударни таласи на копну и мору се шире, а атмосфера се све више загријава. Појас прашине који је настао након удара проширио се свијетом и небо је почело да тамни.

Један дан након удара

Мегацунамији су се проширили свијетом. Иако више нису тако високи, са својих 50 метара висине долазе до обала Европе и Азије и улазе у Индијски океан. Узрокују разарање и смрт на обалама широм свијета.

Вјетрови јачине урагана полако се смирују, а насљеђују их тропске олује које узрокују даљи хаос и разарање онога што је преживјело цунамије. Шумски пожари шире се широм свијета, а дим и чађ који доспијевају у атмосферу смањују свјетлост.

Наука и технологија

Хиљаде астероида пријете да униште читаве градове: Нема "резервног плана"

Температура почиње да пада, биљке улазе у фазу мировања, а животиње које се ослањају на топле услове траже склоништа. Како температура наставља да пада, све је више жртава.

Седам дана након удара

Симулације које су научници направили показале су како огромне количине честица прашине и чађи у атмосфери скривају сунчеву свјетлост и топлоту, а глобална температура пада најмање пет степени. Већина гмизаваца и диносаура умире од смрзавања у року од седам дана након удара.

Наука и технологија

Астероид пролетио на само 428 километара од Земље: И нико га није примијетио док није било прекасно

Хладније температуре и облаци засићени чађом доводе до појаве киселих киша које падају широм Земље. Научници процјењују да је pH вриједност такве кише могла бити једнака киселини у акумулатору — отровна и изузетно корозивна. Земља постаје лоше мјесто за живот. Трула вегетација, загушљив дим, сумпор у ваздуху — све то ствара готово неподношљив смрад. Биљке и животиње које су евентуално преживјеле подлијежу корозивним киселим кишама.

Годину дана након удара

Ситуација се помало смирује на опустошеној Земљи. Посљедице удара астероида и даље су видљиве и могу се осјетити. Атмосфера је још испуњена прашином, а Сунце је сада само бледа успомена. Просјечна температура нижа је за 15 степени Целзијуса.

Диносаури и морски гмизавци који су преживјели удар одавно су се смрзли. Преживјеле су тек ријетке мале животиње величине пацова и инсекти који су успјели да се сакрију у пукотинама и опстану на својим резервама.

Наука и технологија

Прашина прикупљена са астероида открила материјал старији од Сунца

Научници процјењују да је у првој години након удара више од 50 одсто биљака изумрло због хладноће и недостатка сунчеве свјетлости. Киселе воде убиле су и више од половине копнених животиња, а биљке и животиње које можемо видјети данас преживјеле су јер су биле мање и сналажљивије од огромних диносаура.

Десет година након удара

Земља је још у загрљају снажне зиме. Већина сумпора испрана је из атмосфере, али честице прашине и чађи и даље лебде у ваздуху, а језера и ријеке широм свијета прекривени су ледом. Научници истичу како у то вријеме није било људи ни већих сисара, а и шансе за преживљавање таквих бића биле су веома мале.

Наука и технологија

Ако велики метеор удари Земљу, ове државе би биле најугроженије

Преживјеле су биљне и животињске групе попут корњача, гуштера, змија и малих сисара, те управо они поново насељавају Земљу у ограниченим подручјима далеко од мјеста удара. То су подручја на којима се полако поново појављује сунчева свјетлост. Живот се враћа у опустошене предјеле, али потпуно другачији од онога какав је на тим подручјима постојао прије удара.

Земља данас, 66 милиона година касније

Иако тога можда нисмо свјесни, ожиљци од удара астероида скривени су посвуда, а научници су их тек посљедњих деценија почели дешифровати. Хипотеза о удару астероида, која је годинама одбацивана, добила је снажну подршку 1991. године, када је пронађен кратер који лежи напола на копну на полуострву Јукатан (Yucatan) у Мексику, а напола у мору.

Научници су у међувремену пронашли доказе наглог захлађења на крају периода креде, прије 66 милиона година. Половина врста биљака и животиња које су живјеле прије удара потпуно је нестала, а оне које су преживјеле биле су тешко погођене. Како се свијет враћао у живот, преживјели припадници врста имали су прилику да се брзо прошире на стара станишта, али и освоје нова.

Наука и технологија

''Ако удари у Земљу човјечанство ће нестати'': Ближи се долазак астероида Апофис

„Важна посљедица изумирања диносаура, врхунских предатора на врху ланца исхране, било је успјешно ширење и еволуција сисара“, истичу научници.

Глобалне климатске промјене које су биле посљедица удара можемо у мањој мјери видјети и данас због повећаног нивоа угљен-диоксида у атмосфери.

„Корисно је помислити како без судара са астероидом примати можда никада не би достигли ниво на којем смо данас. Али једнако је корисно узети у обзир то да модерни људи узрокују неке од истих промјена у атмосфери које су на крају убиле наше рептилске претке и које би једног дана могле довести и до нашег изумирања“, закључују свој текст на „Конверсејшну“ Бентон и Грејди, преноси Тпортал.