Хиљаде астероида пријете да униште читаве градове: Нема "резервног плана"

Др Кели Фаст, која предводи напоре агенције у праћењу објеката близу Земље, попут астероида и комета, изјавила је да је локација око 15.000 свемирских стијена средње величине и даље непозната.

Ти астероиди, које научници често називају "убицама градова", широки су најмање 140 метара. Уколико би такав објекат погодио насељено подручје, могао би да изазове огромну регионалну штету, рекла је др Фаст на годишњој конференцији Америчког удружења за унапређење науке у Фениксу.

На њено упозорење надовезала се и др Ненси Шабо, планетарна научница са Универзитета Џонс Хопкинс. Истакла је да планета тренутно нема начин да се одбрани уколико би се такав астероид нашао на путањи судара са Земљом.

Нема "резервног плана"

Др Шабо је предводила мисију ДАРТ, у којој је намјенски израђена летјелица ударила у мали мјесец Диморфос брзином од око 22.500 километара на сат како би му промијенила орбиту. Мисија је била успјешна и представљала је важан корак у заштити Земље.

Економија

Колико ће вас коштати ручак код куће: Ово су цијене намирница

Међутим, проблем је то што тренутно не постоји друга спремна летјелица за сличну мисију. "ДАРТ је био сјајна демонстрација, али немамо другу летјелицу спремну за употребу ако се појави пријетња", рекла је др Шабо.

Додала је да, уколико би се објекат попут астероида YR4 кретао ка Земљи, тренутно не би постојао начин да се активно скрене са путање. "Могли бисмо да будемо спремни за такву пријетњу, али не видим да се у то довољно улаже", упозорила је.

Астрономи су били у стању појачане приправности пре две године, када се чинило да би свемирска стијена величине фудбалског игралишта могла да удари у Земљу. Астероид YR4 прошао је поред наше планете на Божић 2024. године, али је примјећен тек недјељу дана касније.

Анализе су показале да се удаљава великом брзином, али и да би га његова орбита могла довести на путању судара са Земљом 2032. године. Процјена ризика од судара у једном тренутку достигла је четири одсто, прије него што је детаљнија анализа показала да ће астероид ипак промашити Земљу.

Ипак, и даље постоји могућност да погоди Мјесец, а поједине студије сугеришу да би такав удар могао да буде видљив са Земље голим оком.

Највећи астероиди нису највећи проблем

Др Фаст је објаснила да се највећи астероиди, пречника већег од једног километра, лакше уочавају на небу. Главну бригу представљају средње велики објекти, довољно велики да изазову озбиљне посљедице, али довољно мали да понекад избјегну детекцију, преноси Б92.

Свијет

Бившег предсједника осудили на доживотну робију

На питање шта је највише брине, одговорила је:"Заправо ме брину астероиди за које не знамо. Не брину нас они огромни, као из филмова, јер знамо гдје су. Проблем су они средње величине који би могли да изазову регионалну штету, а ми не знамо где се сви налазе".

Нови телескоп

Како би остварила циљ проналажења и праћења више од 90 одсто објеката близу Земље већих од 140 метара, НАСА развија нови свемирски телескоп. Др Фаст је упозорила да је агенција тренутно тек на око 40 одсто тог циља, што значи да локација око 15.000 таквих објеката и даље није позната.

Очекује се да ће мисија НЕО Surveyor (Near-Earth Object Surveyor) бити лансирана сљедеће године, а требало би да омогући боље откривање и светлих и тамних астероида, које је најтеже уочити.

"Претражујемо небо како бисмо пронашли астероиде прије него што они пронађу нас", закључила је др Фаст.